Vozači u Srbiji bi tokom sledeće godine trebalo da dobiju mogućnost da voze na oko 130 kilometara novih puteva. Tokom 2022. godine biće okončana izgradnja svih 30 kilometara deonice Preljina – Požega na auto-putu “Miloš Veliki”, kao i osam kilometara na trasi od Novog Beograda do Surčina koji će na efikasniji način povezati glavni grad sa ovom saobraćajnicom.
Iz Ministarstva građevinarstva najavljuju i konačno puštanje u saobraćaj preostalih sektora obilaznice oko Beograda do Bubanj potoka, u ukupnoj dužini od oko 21 kilometar, kao i 18 kilometara brze saobraćajnice od Valjeva do Lajkovca.
“Za sve građane centralne Srbije je važan podatak da ćemo završiti Sektor 1 Moravskog koridora od Pojata do Kruševca u dužini od 27,4 kilometra. Odlično su napredovali radovi na rekonstrukciji državnog puta Novi Pazar – Tutin, gde ćemo sve radove završiti tokom 2022. Dužina rekonstruisanog puta je 20,5 kilometara”, kažu u Ministarstvu građevinarstva.
Deonica budućeg auto-puta ka Sarajevu, Kuzmin – Sremska Rača, neće cela biti asfaltirana, ali se očekuje završetak izgradnje mosta preko Save u dužini od 1.327 metara do kraja godine.
Na pitanje koji je put prioritet za izgradnju, u MGSI kažu da su im apsolutno važne sve saobraćajnice – završetak deonice od Valjeva do Lajkovca, koja će Valjevo spojiti sa auto-putem “Miloš Veliki”, ali i obilaznica oko Beograda na koju građani naše prestonice čekaju decenijama.
“Prioriteti MGSI su jasni – izgradnja moderne i jake Srbije, na temeljima najsavremenije infrastrukture. U budžetu za 2022. godinu za MGSI je opredeljeno oko 255 milijardi dinara, čak za oko 50 odsto više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu”, ističu u resornom ministarstvu.
Napominju da se u Srbiji danas gradi 10 brzih saobraćajnica i auto-puteva, što je, kako navode, najviše u njenoj istoriji. U ovom trenutku u toku je projektovanje ili izgradnja 1.200 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.
“U svakoj opštini u Srbiji revitalizujemo i modernizujemo saobraćajnice, pokrenuli smo najveći projekat izgradnje kanalizacione mreže, postrojenja za preradu otpadnih voda i regionalnih deponija. Država sada ima ekonomsku snagu da pokrene ove projekte i to zahvaljujući reformskim potezima i političkoj stabilnosti”, ističu u resornom ministarstvu.
Ivanišević: Putevi su krvotok zemlje
Šef Katedre za upravljanje projektima u građevinarstvu, profesor Nenad Ivanišević, sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, kaže da naša zemlja doživljava izuzetno intenzivnu izgradnju putne infrastrukture, a da je taj raspon toliko vidljiv i zbog činjenice da od devedesetih godina putevi gotovo da i nisu građeni.
“Sada, gde god pogledate, postoji potreba za putnom infrastrukturom. Sve što je započeto i treba da se gradi, samo je pitanje kojom brzinom možemo završiti sve te saobraćajnice s obzirom na kapacitete građevinarstva i sirovine. Putevi su kao krvotok jedne zemlje i oni nisu samo infrastruktura, već se oko njih formira život”, kaže profesor.
Ivanišević napominje da nije važno koliko je nešto daleko, već koliko nam je vremena potrebno da do tamo stignemo.
“Svaki kilometar je veliki plus. Izgradnja je dobra i za našu struku i za građane. U odnosu na devedesete godine je drastično promenjena slika Srbije. Konačno se ulaže i u železnicu, koja je bila potpuno zapostavljena. Druga priča je koliko će nas sve to koštati, ali to već zadire u domen politike”, kaže Ivanišević.
Izvor: Euronews Srbija / Foto: MGSI
