Predsedavajući Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevin Makarti najavio je u utorak zvaničnu istragu o opozivu predsednika Džoa Bajdena.
Posle nedelja nagoveštaja i prikrivenih sugestija, kalifornijski republikanac se odlučio za kratku izjavu novinarima da postoje „ozbiljne i verodostojne optužbe o ponašanju predsednika Bajdena” koje „uzete zajedno” zahtevaju dalju istragu.
Pokretanje istrage Predstavničkog doma prvi je korak u formalnom procesu smjenjivanja predsednika ili drugog visokog izvršnog ili pravosudnog zvaničnika sa funkcije. Potrebna je prosta većina glasova u Predstavničkom domu da bi se pokrenulo suđenje u američkom Senatu, gde je za presudu i smenu neophodna dvotrećinska većina.
Predsednik Donald Tramp je dva puta bio pod istragom kad su demokrate kontrolisale Predstavnički dom, zbog Ukrajine 2019. i nereda na Kapitolu 6. januara 2021, ali ga je Senat u oba navrata oslobodio optužbi.
Zbog čega bi Bajden mogao da bude opozvan?
U svom saopštenju novinarima na američkom Kapitolu Makarti je naveo niz optužbi na račun predsednika i predsednikovog sina Hantera Bajdena.
I am directing our House committees to open a formal impeachment inquiry into President Joe Biden. Over the past several months, House Republicans have uncovered serious and credible allegations into President Biden’s conduct—a culture of corruption. https://t.co/3uoDlUB3Sy
— Kevin McCarthy (@SpeakerMcCarthy) September 12, 2023
Optužio je predsednika SAD da laže da nije znao za posleve svog sina i rekao je da su „članovi porodice Bajden“ primili milione dolara uplata od raznih kompanija i da je američko Ministarstvo finansija te transakcije označilo kao upitne. On je primetio da je doušnik FBI-ja optužio Bajdena da je primio mito u zamenu za zvanične radnje dok je bio potpredsednik, kao i da je koristio svoju vladinu kancelariju za koordinaciju sa poslovnim partnerima svog sina.
Makarti je takođe naveo da je Bajdenova administracija dala predsednikovoj porodici i saradnicima poseban tretman tokom istraga o mogućim krivičnim delima.
Akcija Makartnija usledila je otprilike dva meseca pošto je komisija Predstavničkog doma saslušala svedočenje dvojice službenika poreske službe koji su tvrdili da je Bajdenovo Ministarstvo pravde sprečilo detaljniju istragu o umešanosti predsednika u lične finansije Hantera Bajdena.
Krajem jula republikanski senator Čak Grasli objavio je dokument Federalnog istražnog biroa u kom je detaljno opisano kako je pouzdani obaveštajni izvor preneo optužbe da je porodica Bajden primila dve isplate od 5 miliona dolara od ukrajinske energetske kompanije nakon što je tadašnji potpredsednik Bajden izvršio pritisak na Ukrajinu da ukloni visokog državnog službenika zaduženog za istragu korupcije.
Ni istražitelji poreske uprave ni dokument FBI-ja nisu pružili uverljive dokaze o nezakonitom ili neprikladnom ponašanju predsednika, ali republikanci u Predstavničkom domu tvrde da su te informacije dovoljne da pokrenu zvaničnu istragu o opozivu.
Koja bi ovlašćenja imala istraga o impičmentu?
Makarti je rekao da će postupak opoziva republikancima u Predstavničkom domu dati „punu moć da prikupe sve činjenice i odgovore za američku javnost”. Sudovi tradicionalno daju kongresnim komitetima veća ovlašćenja da izdaju i sprovode sudske pozive za dokumente i svedočenja kada se ti nalozi izdaju u okviru istrage o opozivu.
U julu je Makarti uporedio Bajdenovu administraciju sa administracijom Ričarda Niksona, koji je bio meta istrage u Kongresu 1974. godine, ali je podneo ostavku pre nego što je formalno smenjen.
– Gledamo kako ova administracija koristi vladu poput Ričarda Niksona tako što nam uskraćuje da dobijemo informacije koje su nam potrebne – rekao je on.
U prošlosti predsedavajući Predstavničkog doma nije bio voljan da podrži pozive nekih republikanaca u njegovoj komori da se pokrene postupak opoziva, rekavši da je prerano da se sledi takav tok akcije. Međutim, bio je pod sve većim pritiskom desničarskih članova stranke, iako ima samo tesnu republikansku većinu u Predstavničkom domu.
Da li bi Bajden mogao da bude smenjen sa funkcije?
Konačan uspeh rezolucije o opozivu u Predstavničkom domu pod velikim je znakom pitanja. Republikanci imaju tesnu većinu, a neki centristi u stranci, koji razmišljaju o trkama za reizbor u novembru 2024, izrazili su nelagodnost zbog nastavka procesa koji će samo rasplamsati političke podele u Americi.
Bajdenov tim je brzo reagovao na najavu opoziva.
– Republikanci iz Doma istražuju predsednika već devet meseci i nisu pronašli nikakve dokaze o nezakonitim postupcima – napisao je portparol Bele kuće Ijan Sams u objavi na društvenim mrežama.
Samo četiri američka predsednika su bila pred opozivom – Endru Džonson 1868, Ričard Nikson 1974, Bil Klinton 1998. i Donald Tramp dva puta. Senat nije osudio nikoga.
Demokrate trenutno imaju većinu od 51 prema 49 u Senatu, što praktično osigurava da će bilo koji zahtev za impičment Bajdena doživeti sličnu sudbinu.
