U novoj studiji koju je objavio “Nature Food” naučnici su otkrili naviku zbog koje se gojimo. U istraživanju je učestovalo 35 dobrovoljaca između 18 i 50 godina koji su održavali težinu šest meseci.
Sugerisano im je da jedu različite dnevne menije. Neki pojedinci jeli su minimalno prerađene obroke, a koji su uključivali različite niove ugljenih hidrata i masti. Drugi su jeli obroke koji su sadržali prerađenu hranu s umerenim udelom ugljenih hidrata i masti. Dve nedelje su se pridržavali jednog jelovnika, a zatim su prešli na drugi jelovnik na period od takođe dve nedelje. Tokom istraživanja bilo im je dopušteno da jedu koliko god žele.
Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su brže jeli i unosili kaloričnu ukusnu hranu (onu s visokim udelom masti, natrijuma, šećera ili ugljenih hidrata) imali veći unos kalorija što dovodi do gojenja.
– Ova saznanja potvrđuju neke stvari koje već znamo o hiperukusnoj hrani – obično je prepuna ugljenih hidrata, masti i natrijuma ili šećera. Takve namirnice imaju tendenciju da budu energetski bogate, što znači da su prepune kalorija u poređenju s hranom manje energetske gustoće, ali iste količine – rekla je dijetetičarka Dona Burdeos.
Porcija sladoleda od jagoda od 100 grama sadrži oko 200 kalorija, a porcija od 100 grama jagoda sadrži samo oko 32 kalorije – navodi dijetetičarka primeri i dodaje:
– Jagode sadrže i vlakna koja stvaraju osećaj sitosti. Tri šoljice običnih kokica ima otprilike 100 kalorija. Međutim 100 kalorija ima samo jedna šoljica čipsa. Pritom kokice sadrže i vlakna – kaže doktorka i savetuje kako da donesemo pravi izbor.
– Svesnost je prvi i ključni korak ako želite promenite svoju ishranu ili donesete odluke koje će vam poboljšati kvalitet života. Važno je da budete svesni šta kupujete od namirnica ili naručujete u restoranu – tvrdi doktorka i ističe da je važno da znamo sastav namirnica koje jedemo.
– Započnite tako što ćete pogledati etikete s podacima o nutritivnoj vrednosti i usporediti kalorije, kao i veličinu porcije. Takođe, razmislite o vlaknima i proteinima koji stvaraju osećaj sitosti. Hrana sa manje kalorija i prirodno većim udelom hranjivih sastojaka, vode i vlakana uključuje voće i povrće i vano je da bude uključena u obroke i međuobroke ne samo za regulaciju telesne težine, već i za podršku celokupnom zdravlju.
