Da li ste nekada u trenucima mirovanja osetili da vaše srce pojačano kuca ili preskače? Možda je u pitanju samo prolazna reakcija usled izloženosti neposrednim situacijama kao što su: uzbuđenje, strah, nagle promene položaja i slično.
Užurbani način života često nas primorava da pijemo velike količine kofeina i da ne spavamo dovoljno, a to su najčešći razlozi za pojavu neprijatnog “preskakanja” srca ili ekstrasistola.
Lekari kažu da je ovo jedan od najčešćih poremećaja srčanog ritma, koji uglavnom nije posledica bolesti srca. “Preskakanja” srca, ili takozvane ekstrasistole, veoma su česte kod zdravih osoba i najčešće su bezopasne.
Ekstrasistole se uglavnom slučajno otkrivaju
Ekstrasistole predstavljaju dodatne otkucaje srca, koji nastaju u nepravilnim trenucima srčanog ciklusa i koji dovode do subjektivnog osećaja, najčešće opisivanog kao “preskakanje srca”.
Ovo stanje je češće kod starijih osoba, međutim, nisu pošteđeni ni mlađi.
– Ponekad se ekstrasistole sasvim slučajno otkriju na EKG pregledu, a da osoba nema nikakvih tegoba – kaže za portal eKlinka internista kardiolog dr Tisa Travica-Kojadinović.
– Najčešći uzrok pojave ekstrasistola kod mladih, zdravih ljudi, jeste stres, umor, pušenje i neadekvatna ishrana. Tokom stresa dolazi do lučenja veće količine adrenalina i noradrenalina, koji pojačavaju prag nadražaja srčanog mišića i tako nastaju aritmije. Kod strastvenih pušača, nikotin i ugljen monoksid povećavaju osetljivost srčanih mišića na adrenalin i tako nastaju aritmije. Pušenje cigareta izaziva koronarnu bolest pa i na taj način dovodi do pojave aritmija – objašnjava doktorka.
Uzrok ekstrasistola nije samo jedan, pa nije nužno da je u pitanju neka srčana bolest.Kod nastanka ekstrasistola veoma su važne okolnosti koje na različite načine utiču na ljude.
– Normalne otkucaje srca kontroliše takozvani sinusni čvor u desnoj pretkomori. On stvara električne impulse koji se šire duž celog srčanog mišića i izazivaju grčenje pretkomora i komora. Na taj način krv cirkuliše kroz srce, a nakon toga i do celog organizma snabdevajući sve ćelije našeg tela kiseonikom i hranljivim materijama. Ekstrasistole su prevremeno grčenje srčanog mišića koje nastaje usled stvaranja električnih impulsa u nekom drugom delu srca, van sinusnog čvora – naglašava dr Travica-Kojadinović.
Uzroci aritmije
– Aritmija je vrlo česta pojava kod osoba koje se javljaju kardiologu i najčešći uzroci su stres, umor, pušenje, povišen krvni pritisak i koronarna bolest. Osećaj preskakanja srca ili kratkog srčanog zastoja izaziva strah da će srce prestati da radi.
Većina aritmija su bezazlene, ali ako ekstrasistole nastanu zbog organske bolesti srca, treba ih ozbiljno shvatiti. U slučaju da je osoba zdrava, odnosno nema organsku bolest srca, kao ni druge bolesti koje dovode do pretkomorskih i komorskih ekstrasistola, ako su ekstrasistole pojedinačne, retke (manje od 720/24h) i ne daju simptome, tada nije potrebno lečenje – kaže dr Tisa Travica-Kojadinović.
Benigne komorske aritmije često nestaju i u toku fizičkog opterećenja, ipak, kako kaže doktorka, ako komorske aritmije postaju učestale tokom fizičke aktivnosti, u slučaju da se tokom 24 sata EKG Holtera pojavljuju u parovima, ili ih je više u nizu, to je često znak postojanja srčane ishemije izazvane suženjima krvnih sudova srca.
Tokom infarkta srca, mogu se usled nedostatka kiseonika u delu srčanog mišića, javiti komorske ekstrasistole koje često vode do teškog poremećaja ritma takozvane komorske fibrilacije i srčanog zastoja. Ako se na vreme primeni DC šok i normalizuje srčani ritam, implantira stent, postoje velike šanse da se izbegne oštećenje srčanog mišića.
Zato je vrlo važno da se osoba na vreme javi lekaru kad oseti tegobe. Nažalost, dešava se da čovek nema nikakve tegobe koje upućuju na bolest srca i da dobije ovu aritmiju i naprasno umre tokom sna ili na ulici. Iz ovih razloga se postavljaju defibrilatori na javnim mestima. Osobe koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu za srčane bolesti treba preventivno da se pregledaju kako bi na vreme počele sa lečenjem i tako sprečile komplikacije bolesti – upozorava dr Travica -Kojadinović.
Aritmije mogu biti i nasledne, a najznačajnije su sindrom dugog i kratkog QT intervala, kateholaminergična polimorfna ventrikularna tahikardija i Brugada sindom.
– Ove retke bolesti su često osnovni uzrok iznenadne srčane smrti kod mladih osoba i rezultat su mutacija u nekoliko gena koji kodiraju jonske kanale u srcu i proteine koji učestvuju u njihovoj regulaciji. Osobe sa ovim poremećajima često imaju sinkopu (nagli gubitak svesti) ili epizode aritmije opasne po život – ističe dr Travica Kojadinović.
Doktorka naglašava da je zato veoma važno uraditi laboratorijsku i kardiološku dijagnostiku kako bi se odredio uzrok aritmije.
– Potrebno uraditi EKG Holter monitoring kako bi se utvrdilo da li postoji aritmija, koja je vrsta , koliko ih ima na 24 sata i da li se javljaju kao pojedinačne ekstrasistole ili po nekoliko u nizu. Ako je test opterećenjem pozitivan na ishemijsku bolest srca, osoba se šalje na invazivnu kardiološku dijagnostiku tokom koje se prema potrebi rade odgovarajuće procedure kao implantacija stenta ili balon dilatacija suženog krvnog suda – objašnjava dr Travica Kojadinović.
Stres i negativne emocije su “okidač”
Doktorka naglašava da su stres i negativne emocije veoma često “okidač” za pojavu ekstrasistola i da mogu zazvati bol u srcu.
Tokom emocionalnog stresa dolazi do promene moždane aktivnosti što izaziva asimetričnu neurostimulaciju srca, stvarajući električnu nestabilnost i pojavu aritmija. Među emocionalnim faktorima, ljutnja je snažno povezana sa izazivanjem komorskih aritmija. Negativne emocije, poput besa i neprijateljstva, povećavaju rizik od treperenja pretkomora. Depresivni sindrom može izazvati fatalne aritmije. Naglo emocionalno uzbuđenje može čak izazvati maligne komorske aritmije. Procenjuje se da je oko 20-40 odsto iznenadnih srčanih smrti izazvano akutnim emocionalnim stresom – objašnjava dr Tisa Travica Kojadinović.
Važno je kontrolisati krvni pritisak
Krvni pritisak se često postepeno povećava, pa bolesnik, kako objašnjava doktorka, ne oseća nikakve simptome, sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije.
– Najčešće su to infarkt srca i infarkt mozga. To je razlog zbog čega se hipertenzija naziva “tihi ubica”. Visok krvni pritisak je čest uzrok treperenja pretkomora. To je vrlo česta aritmija, koja dovodi do zadržavanja krvi u pretkomori i stvaranja tromba koji može krenuti put cirkulacije i izazvati moždani udar, kao i embolije u celom telu.Stoga je vrlo važno kontrolisati krvni pritisak i lečiti ga na vreme, dolaziti redovno na lekarske kontrole kako bi se eventualno korigovala doza lekova za pritisak – naglašava dr Tisa Travica-Kojadinović.
Terapija ima za cilj, kako kaže, otklanjanje simptoma lečenjem osnovne bolesti, prevenciju komplikacija tromboembolije, kardiomiopatije i naprasne smrti.
Preuzeto: telegraf.rs
