Do pre desetak godina roditelji nisu imali ovako bogat izbor anatomskih sedalica za decu i njihova deca su prvu godinu života provodila onako kako treba – u krevetiću, na maminom i tatinom krevetu, na podu – dakle na površinama koje su ravne i koje omogućuju detetu pravilan razvoj. Boravak na ravnoj površini svakako jeste dosadniji od sedenja u nosiljci gde se detetu nadomak ruku nameste igračkice da se igra i zabavlja. Međutim, znate li koliko grešite ako vaše dete većinu vremena dok je budno provede u nekoj od takvih sedalica?
Bebama je potrebna ravna površina na kojoj će provoditi svoje vreme i dok se mnogi roditelji danas svojski trude da podstaknu i ubrzaju prirodan razvoj svog deteta istovremeno čine abnormalno velike greške poput ove.
Bebe treba da leže na leđima kako bi se znale okrenuti na stomak. Za početak. Da bi počele da se dižu prvo na ručice pa se odguruju nogicama da bi, kada za to dođe vreme bile spremne da krenu napred. Ili nazad. Svejedno je. Neće naravno nijedno dete da ostane bez tih stepenica u razvoju jer teško je verovati da dete od tri godine ne bi znalo da se okrene s leđa na stomak, ali to zaista nije jedina činjenica koja ukazuje na veliku štetnost korišćenja jajeta, sedalica, ljuljaški.
Verujemo – čvrsto verujemo kako sve današnje bebe nisu baš stalno i konstantno u jajetu, ali ako samo preletimo pogledom sve te silne profile na društvenim mrežama s ponosnim roditeljima malih prinčeva i princeza, u 80 odsto slučajeva vidimo fotografije njih u jajetu, kolicima, ljuljaškama, kolicima… Gde su nestale fotografije beba s poda ili s kreveta? Da li je postalo sramotno dete staviti na pod, pogotovo danas kada imamo toliko širok izbor ovakvih super pomagača? A na pitanje zašto to uopšte nabavljaju svojoj deci najčešće se kaže – pa to imaju svi, beba se u tome zabavlja, zavezana je pa ne može da ispadne, uostalom, tako i ja imam malo vremena. Međutim, ono što mnogi zaboravljaju jeste da sve to nudi i običan, ravan čisti pod.
Šta na to kažu pedijatri?
Bebe treba da odrade svoje – na ravnoj podlozi kako bi sa svojih otprilike 11 meseci imali dobro razvijenu i veoma važnu S krivulju tela. To je krivulja koja polazi od lepe zaobljene dečje glavice, preko kičme putuje do donjeg dela leđa, pa se potom nastavlja sve do fleksibilnih nogica koje mogu da se pomeraju i postavljaju u razne sedilačke poze.
Današnja deca sve manje imaju S, a sve više C krivulju koja polazi od spljoštenih, ravnih glavica, izbočuje se duž kičme i završava na kukovima i kolenima koji zajedno s rukama tokom razvoja nisu stekli dovoljno dobru snagu kako bi podržavali dete u puzanju. Šta više, bebe vezane u ležaljkama koje prate anatomiju malog tela, ne dozvoljavaju njihovim nogicama i kolenima da se uopšte ispruže kako treba. A to su samo posledice koje su vidljive golim okom i pedijatar ih može uočiti odmah. Jer tu su i druge posledice – preteran pritisak na još uvek nedovoljno razvijenu kičmu što će dete osetiti kasnije u životu, kao i slabiji razvoj brojnih centara u mozgu koji su zaduženi za kvalitetno funkcionisanje čoveka. Tu je i sve slabiji periferni vid jer je beba usmerena da gleda samo napred jer ako i pokuša da gleda u stranu pogled joj sprečavaju bočne stranice sedalice. Zapravo, ta preterana upotreba sedalica pomaže samo bebi da se što pre postavi u sedalačku pozu jer joj to sugeriše njihova anatomska postava pa beba već jako rano počinje sama da se izdiže kako bi bolje videla svet oko sebe. Pa recimo i to, da ih s prečestom upotrebom sedalica (voze se u sedalicama, pa se odmah prebace u jaje dok su u kući, pa u ljuljašku kada jaje postane dosadno, pa nakon toga malo na rukama i već je vreme za spavanje. Konačno mesto gde se beba može propisno istegnuti), bebe doslovno prerano tera samo na sedenje. Pozu koja je jedna od najnezdravijih (u životu uopšte).
Beba s poda ne može da padne
Jedan od razloga koji se najčešće spominje u ovoj temi jeste činjenica da bi beba mogla lako da padne s neke povišene površine pa je zato znatno sigurnija kada je svezana u ljuljaški ili nosiljki. Međutim, s poda neće pasti nigde. Niti s kreveta ako je zaštićena recimo velikim jastucima, jedino što tada može da učini jeste da pokaže svoju znatiželju i želju za kretanjem. Prirodnu želju za prirodnim razvojem prema kretanju. Jer jedino će tako razvoj njihove muskulature i centara u mozgu biti prirodan, bez straha od mogućih posledica.
Ako imate novorođenče koje se još uvek nigde ne pomera, ne brinite – neće samo tako pasti s kreveta.
Ako pak imate malo veću bebu – stavite je na pod. Možda joj najpre neće biti jako zabavno, biće joj naporno, ali dragi roditelji, sve baš sve bebe moraju proći tu fazu razvoja.
Sve je moguće ako se hoće. Znate to i same, pa zato radije odmah pospremite sva ta moderna pomagala, jer znate, ona zapravo služe vama, a ne bebama – njima samo odmaže – u fizičkom i psihičkom smislu.
Preuzeto: Yumama.com
