Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od kardiovaskularnih bolesti godišnje umre 23.788 muškaraca i 28.314 žena.
– Srčana oboljenja su češći uzrok smrtnosti kod žena u odnosu na sva ostala oboljenja, iako žene više brinu o karcinomu dojke – kaže prof. dr Dragan Simić, kardiolog u Klinici za kardiologiju KCS-a i navodi osam specifičnosti srčanih oboljenja kod žena koje im baš i ne idu u prilog.
Dijabetes
Dijabetes značajno povećava smrtnost od infarkta miokarda kod žena u odnosu na muškarce. Rizik od pojave fatalnog ishemijskog oboljenja srca kod žena koje boluju od dijabetesa veći je čak za 50 odsto u odnosu na muškarce. Kod žena je prisutan značajniji faktor upale, difuznija ateroskleroza koronarnih arterija, značajnija bolest malih krvnih sudova i često manje agresivna terapija dijabetesa.
Hipertenzija
Čak i granična ili srednje teška hipertenzija uzrokuje više kardiovaskularnih komplikacija kod žena u odnosu na muškarce.
Nikotin
Pušenje naročito škodi mlađim ženama jer povećava rizik za ishemijska srčana oboljenja za 60 odsto u odnosu na muškarce. Kombinacija faktora kao što su uznapredovala ateroskleroza i sklonost ka nastanku vaskularne tromboze indukovane pušenjem odgovorna je za šest do osam puta veći rizik od pojave infarkta miokarda kod žena koje su pušači u odnosu na nepušače.
Loša ishrana
Lipidni status kod žena je pod uticajem hormonalnog statusa i menja se tokom života. Mlađe žene imaju niže vrednosti LDL, lošeg holesterola i više vrednosti HDL, dobrog holesterola u odnosu na muškarce iste dobi. S godinama se kod žena povećava nivo lošeg holesterola, a smanjuje nivo dobrog holesterola i tako se povećava rizik za pojavu srčanih oboljenja.
Rana menopauza
Prisustvo estrogena kod mlađih žena je faktor zaštite od kardiovaskularnih oboljenja. Žene s ranom menopauzom, pre 40. godine, imaju dve godine manju očekivanu dužinu života u odnosu na žene s normalnom ili kasnom menopauzom. Mnoga istraživanja ispitivala su efekat hormonske terapije u postmenopauzi kao preventivnu meru protiv kardiovaskularnih oboljenja, ali nisu potvrdile ovu hipotezu. Pokazale su čak povećan kardiovaskularni rizik, naročito u prvoj godini nakon započinjanja terapije.
Gojaznost
Razne studije potvrdile su tezu da gojazne žene imaju sedam puta veći rizik od srčanih oboljenja nego muškarci sa viškom kilograma. Takođe, kombinacija gojaznosti i diabetesa naročito je rizična kod žena.
Nekretanje
Fizička neaktivnost je češća pojava kod žena nego kod muškaraca. A pošto postoji jasna povezanost između fizičke aktivnosti i koronarnih oboljenja kod žena, jasno je i što su one ugroženije.
Briga
Stres, negativne emocije, kao i stanja anksioznosti i depresije su više povezani sa rizikom od srčanih oboljenja kod žena nego kod muškaraca. Kombinacija stresa na poslu i stresova u porodici povezana je sa značajnijom pojavom srčanih oboljenja kod žena.
