Žene koje su prošle operaciju dojke zbog raka priznaju da im je to bilo najtraumatičnije iskustvo u životu. Na sreću, danas žena u Srbiji kojoj je urađena mastektomija može da napusti bolnicu s novom dojkom.
Rekonstrukcija dojke obuhvata niz operacija kojima se obezbeđuju povratak prvobitnog izgleda odstranjene dojke.
– Cilj nije samo da se dojka fizički nadomesti, nego i da se postigne što prirodniji izgled, simetričnost u odnosu na drugu dojku, i time se poveća osećaj samopoštovanja, ženstvenosti i poboljša kvalitet života – ističe dr Jovana Končar, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije na Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije.
Zavisno od toga kada je uklonjena dojka, rade se različite vrste rekonstrukcija.
– Nekada je to tokom iste operacije kad se dojka i uklanja, pa se odstranjuje čitavo tkivo dojke uz očuvanje kože, bradavice i areole, a nekad se rekonstrukcija radi naknadno – kaže doktorka Končar.
Dojka se može rekonstruisati silikonskim implantatom ili endoprotezom, sopstvenim tkivom ili kombinovanom metodom.
Kod rekonstrukcije silikonskim implantatom proteza se postavlja ispod velikog grudnog mišića, i to se najčešće radi ženama s malim dojkama, kod kojih je spuštenost dojki minimalna. Oporavak nakon operacije je brz, a estetski rezultat najčešće veoma
dobar.
Kod pacijentkinja čije su dojke srednje veličine i umereno spuštene ugrađuje se privremena proteza, tzv. ekspander, koji se puni fiziološkim rastvorom, te širi kožu i mišić.
– Nakon što se tkivo raširi privremena proteza može da se zameni silikonskim umetkom – objašnjava doktorka Končar i dodaje da u ovom slučaju ponekad mogu da se jave i komplikacije.
Implantat može da pukne, opna koju organizam stvara oko njega može da deformiše dojku.
Treći način rekonstrukcije, sopstvenim tkivom, podrazumeva da se koža i masno tkivo, s mišićem ili bez njega, uzmu s drugog dela tela –leđa, stražnjice, butina ili trbuha – i da se tako nadoknadi volumen dojke.
– Na ovaj način postiže se prirodniji izgled, veća je šansa da se postigne simetrija bez popravljanja druge dojke, a sopstveno tkivo bolje reaguje na terapiju zračenjem.
Nedostaci primene ove metode su ožiljci na mestu uzimanja tkiva i duže vreme oporavka. Kao i kod svake operacije, i kod rekonstrukcije dojke postoji opasnost od krvarenja, infekcija…
– Pacijentkinje moraju biti svesne da, koliko god se mi trudili, ne možemo da napravimo dve potpuno iste dojke. Ni u prirodi ne postoji apsolutna simetrija. Kod nekih žena potrebno je nekoliko operacija da bi se postigao zadovoljavajući izgled.
Vrlo često je potreban hirurški zahvat i na drugoj dojci radi postizanja simetrije –objašnjava naša sagovornica.
Pacijentkinje se, zavisno od vrste zahvata, najčešće za šest do osam nedelja vraćaju svakodnevnim aktivnostima.
– Da bi ožiljci izbledeli, proteza se namestila, a dojka dobila svoju prirodnu pokretljivost i oblik, potrebno je od godinu do dve dana.
DRŽAVE SAMO REKONSTRUKCIJA ODSTRANJENE DOJKE
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da se u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje samo estetska rekonstrukcija dojke koja je nastala nakon mastektomije.
– Popravljanje druge dojke radi simetrije nakon mastektomije jedne dojke ne obezbeđuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Preuzeto: Zena.blic.rs
