Ako ste ikada imali nesreću da izgubite zub, možda ste u prošlosti razmišljali o zubnim implantatima. Možda ste se takođe iznenadili kada ste saznali koliko su skupi i da se često koriste materijali kao što su živa ili srebro.
A šta ako bi naši zubi zaista mogli da izrastu? Na sreću, postoji neverovatno otkriće u oralnom zdravlju koje bi moglo potpuno da promeni odnos prema ovom problemu.
Dr Džeremi Mao i njegov tim sa Univerziteta Kolumbija koristili su matične ćelije kao “most” za izrastanje novog zuba, prenosi “Hojte”.
– Zub koji nedostaje zamenjuje se matičnim ćelijama iz vašeg tela, a zub počinje da se spaja sa okolnim tkivom. Ovo ubrzava proces regeneracije i dovodi do ponovnog rasta zuba u rekordnom roku. U suštini, ovo bi moglo da znači kraj plaćanja skupih stomatoloških usluga – objašnjava dr Mao.
Ovo bi bila dobrodošla promena u zdravlju zuba obzirom na trenutne rizike povezane sa zubnim implantatima.
Bolesti srca, jetre i bubrega
Studije pokazuju da implanti mogu povećati rizik od podložnosti bolestima kao što su bolesti srca, jetre i bubrega i još mnogo toga.
Implantati se trenutno koriste bez ikakvog testiranja biokompatibilnosti, odnosno bez ispitivanja svojstava materijala da bi se utvrdilo da li su biološki kompatibilni sa tkivima u našem telu. Ovaj test osigurava da su materijali uneseni u naša tela bezbedni za nas.
Implantati se često koriste na mestima gde se već razvija upala. Čini se da se autoimune bolesti često pogoršavaju ili čak počinju nakon umetanja metalnih implantata. Događaj koji se zove oralni galvanizam nastaje kada stavite dva različita metala u usta. Ovo u suštini stvara efekat baterije, gde joni iz metala idu u vaša usta i takođe stvaraju električnu energiju. Naša tela se oslanjaju na električne signale za rad bioloških sistema. Kada uvedemo novi, strani električni signal, on može poremetiti ove procese i izazvati neravnoteže koje mogu doprineti zdravstvenim problemima.
Trenutno su stomatolozi ograničeni na procedure koje su danas dostupne, ali dr. Mao i njegov tim koriste novo istraživanje matičnih ćelija da dalje razviju svoja otkrića. Ovo istraživanje bi se na kraju moglo koristiti za lečenje bilo čega, od slomljenih kostiju do genetskih poremećaja. Iako ponovni rast zuba traje devet nedelja, što je duže od tradicionalne procedure, moguće je pretpostaviti da bi ljudi radije imali novi zub napravljen od sopstvenog DNK nego strane materije koja ugrožava njihovo oralno i opšte zdravlje.
Dr Mao kaže da je proces trenutno u fazi istraživanja i da još nije dostupan javnosti, ali bi trebalo da bude dostupan u bliskoj budućnosti. Do tada, ako želite da izbegnete konvencionalne tretmane koji bi mogli biti štetni, potražite dobrog zubara.
Dobro oralno zdravlje počinje dobrim ukupnim zdravljem. Zato dobro vodite računa o svom telu i dobro će vam služiti!
Važno: Informacije iz ovog teksta ni na koji način ne zamenjuju profesionalni savet ili lečenje obučenih i priznatih lekara. Sadržaj medizin-heute.net se ne može i ne sme koristiti za postavljanje nezavisnih dijagnoza ili za samostalno lečenje.
