Žene starije od 70 godina mogu da žive duže ako se pridržavaju saveta koje često daju svojim unucima: vežbajte i jedite voće i povrće.
To su zaključci nove studije koja predstavlja još jednu potvrdu da zdrav život može da produži život, čak i u penzionerskim danima.
Ovo je jedno od onih otkrića koja zvuče kao nešto normalno i razumno, kaže glavna autorka studije Emili Niklet (Emily Nicklett), asistentkinja na predmetu socijalni rad Fakulteta za socijalni rad Univerziteta u Mičigenu u En Arboru.
Zdrava ishrana i vežbanje – najbolja kombinacija za dugovečnost
Iako ovo deluje kao nešto očigledno, važno je shvatiti da zdrava ishrana i vežbanje mogu da budu veoma važan faktor u predviđanju smrtnosti među starijim osobama, kaže ona. Promovisanje zdrave ishrane koja podrazumeva voće i povrće, uz neki oblik jednostavne fizičke aktivnosti kao što je šetnja, može znatno da poboljša zdravlje. Nikletova i njene kolege objavili su svoja otkrića u majskom broju Žurnala Američkog gerijatriskog društva.
Autori su istakli da Amerikanci stariji od 65 godina predstavljaju segment društva sa najbržom stopom rasta u pogledu broja pripadnika. Tim Nikletove je ispitivao više od 700 žena između 70 i 79 godina koje su živele samostalno u svojim zajednicima i koje su se prijavile za dve povezane studije o fizičkim smetnjama. Ove žene su odgovarale na pitanja o svom angažovanju u fizičkim akivnostima kao što su strukturisano vežbanje (npr. šetnja ili vežbe za jačnje mišića), poslovi po kući ili na otvorenom, ili hobiji kao što su kuglanje ili ples.
Ishrana žena je praćena preko uzoraka krvi koji su merili ukupan nivo karotenoida, biljnih jedinjenja za koje se smatra da su precizan pokazatelj unošenja voća i povrća, objašnjavaju istraživači. Sve učesnice su praćene u periodu od pet godina, tokom kojih je skoro 12% njih umrlo. Istraživači su ustanovili da najaktivnije žene imaju najveće šanse da prežive, kao i one koje su unosile najviše voća i povrća. Tim je uočio da najaktivnije žene imaju stopu smtrnosti koja je 71% manja u odnosu na onu kod najneaktivnijih žena u studiji. Pritom ne govorimo o intenzivnom vežbanju, istakla je Nikletova. Ne govorimo o igračima američkog fudbala. Govorimo o nečemu što je tako jednostavno kao što je šetnja po kraju, a to je način na koji je najviše žena u našoj studiji sagorrevalo kalorije.
Žene sa najvišim nivoom karotenoida imale su 46% manje šanse da umru u odnosu na one koje su najmanje unosile voće i povrće. S obzirom da je ova studija osmišljena da ispita uticaj kombinacije vežbanja i ishrane, tim je ustanovio da su žene koje su bile i fizički najaktivnije i najviše unosile voće i povrće imale osam puta više šansi da budu žive na kraju petogodišnje studije nego žene koje su bile najneaktivnije i unosile najmanje voća i povrća.
Kako podstaći zdrav način života?
Sa aspekta javnog zdravlja, ova otkrića postavljaju pitanje, kako podstaći zdrav način života koji dovodi do dugovečnosti, kaže Nikletova. To znači da treba da se pobrinemo da ima dovoljno mesta gde ove žene mogu bezbedno da šetaju, kao i da imaju pristup svežem voću. Zaista se radi o osnovnim stvarima.
Lona Sandon, dijetetičar i asistent na predmetu kliničke dijetetike Univerziteta u jugozapadnom Teksasu u Dalasu, slaže se da, iako ova otkrića nisu posebno iznenađujuća, ona predstavljaju važan podsetnik da suvežbanje i zdrava ishrana dobri, kaže ona. Zato ima smisla da taj isti princip primenjujemo i kad ostarimo.
Još uvek nije potpuno jasno šta je to kod vežbanja i voća i povrća što ženama pomaže da žive duže, upozorava Sandonova. Možda ako se fizička aktivnost održabva isto tako ostajemo funkcionalniji i imamo manje šansi da padnemo i slomimo nogu ili kuk, na primer. Ili možda vežbanje i dobra hrana čine naš imunosistem zdravijim. Ili se radi o socijalizaciji kada se vežbanje radi u grupi. Ili možda sve gore navedeno.
Preuzeto: Stetoskop.info
