Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Zdrave masti u ishrani – kilogrami dole!!!

Švedska je jedna od prvih zemalja sveta koja je došla do zaključka da su masti zdrave i da se moraju svakodnevno unositi u organizam, naravno u umerenim količinama. Ovde samo govorimo o zdravim mastima.

Masti kao i ugljene hidrate se ne izbacuju iz ishrane, nego ih umereno konzumiramo uz dodatke raznovrsnoj ishrani. Konzumiranjem zdravih masti brže mršavimo. Više masti,a manje ugljenih hidrata.

Tako da sada u švedskoj štampi možete naći članke koji, na primer, iznose sledeće stvari: “Puter, maslinovo ulje, pavlaka i slanina nisu štetne namirnice. Upravo suprotno. Mast je najbolja za one koji hoće da smršaju. A ne postoji povezanost između visokog unosa masti i kardiovaskularnih oboljenja”. Ovo su prilično smele tvrdnje koje se, zasad, značajno razlikuju od onog što je zvanično prihvaćeno. Profesor Frederik Nistrom, jedan od članova Komiteta, koji je učestovao u istraživanju, izjavio je sledeće: “Kad smo uporedili sve nedavno objavljene naučne studije, rezultat je bio neosporan: naš duboko ukorenjeni strah od masti je potpuno neosnovan. Čovek se ne goji od masnih namirnica, niti pozeleni od zelenog lisnatog povrća”.

Prema novijim istraživanja, upravo je obrnuto: ugljeni hidrati su direktno odgovorni za porast nivoa šećera u krvi i doprinose gojenju. Za razliku od masti, ugljeni hidrati podižu nivo šećera u krvi što dovodi do preterane proizvodnje insulina, povećane količine triglicerida u krvi i na kraju, dijabetesa. Dakle, ono što čini ljude gojaznim nisu masti, kao što se uobičajeno veruje, već ugljeni hidrati. 
download (1)

Mnoga istraživanja pišu kako je glavni uzrok gojaznosti, manjak ativnosti ili vežbanja. To nije potpuno tačno, manjak aktivnosti je jedan od uzroka gojaznosti, ali način ishrane je najvažniji uzrok. Za mnoge ljude veći unos masti znači da se osećaju siti, ostanu siti duže vremena i nemaju potrebu da jedu svakih pet minuta. Sa druge strane, niko neće biti sit nakon što popije koka-kolu, ili pojede jogurt bez imalo masti sa voćem, pun šećera. Dolazimo do zaključka da je kretanje i vežbanje veoma važno u mnogim pogledima, ali ono što zaista dovodi do gojaznosti je ishrana.

 

Piše: Vanja

Tagovi:
Pročitajte još: