Nutricionisti savetuju roditelje kako da uspostave zdrave navike kod deteta od godinu dana.
Konačno možete da odahnete, dete kada napuni godinu dana ima već značajnu toleranciju na hranu i više ne postoje tolike zabrane i ograničenja u korišćenju namirnica. Međutim, to ne znači da može da jede sve, ipak je važno da se uspostavi pravilan odnos prema ishrani.
Nakon što dete napuni godinu dana, ono ulazi u osetljivo razdoblje kada treba da stekne zdrave navike posebno kada je hrana u pitanju.To nije lako, jer mališani su tada u velikim iskušenjima. Za roditelje su u ovoj fazi najvažnije dve stvari: Prva da rade na prevenciji odnosno da vode računa o konzumiranju slatkiša i nezdrave hrane. Gojaznost, srčana oboljenja, anemija i mnoga druga oboljenja najčešće su posledica loših navika u ishrani.
Drugo, karakteristika ovog razvojnog doba su česti konflikti jer dete hoće sve da radi samo, a to još nije u stanju. Lako se desi da vreme obroka postane prava prilika za sukob i napetost između deteta koje neće da jede i roditelja koje obuzima nemir, briga, pa čak i ljutnja. Za to je važno da imate strpljenja i da budete uporni. Nije rešenje da svaki put popustite, ali ne treba detetu ni sve da branite
Dobre navike se stiču u porodici
Važno je da se od samog početka uspostavi pravilan odnos prema hrani, a da bi se to postiglo, treba da se pridržavate nekih pravila o raspodeli obroka i o ponašanju za vreme jela. Evo nekoliko pravila poznatih nutricionista:
-vreme obroka svakako treba poštovati. Izbegavajte na svaki način da dete nudite hranom neposredno pre ili posle glavnog obroka jer tako rizikujete da dete u vreme glavnog obroka ima slabiji apetit i da pojede malo ili da pregladni i da pojede previše.
-ručak ili večeru dete bi trebalo da pojede sedeći za stolom (u svojoj posebnoj stolici za hranjenje dok je još malo), a gledanje televizije i igra za vreme jela može da se dozvoli samo u nekim posebnim prilikama.
-dete treba da ohrabrite i podstaknete da proba i jela koja mu se ne dopadaju, servirajući ih tako da izgledaju dopadljivo ili ih pak pripremite na neki nov način (pire, faširane šnicle, sa sosom…).
-ograničite unos šećera pre svega u cilju manjeg kalorijskog unosa, ali i zbog nepovoljnog delovanja bakterija na zubnu gleđ zbog čega može da dođe do kvarenja zuba (karijesa). Unos soli bi trebalo da ograničite tako da hrana ima dobar ukus (u zavisnosti od vrste namirnice), ali da ne bude preslana, što je pravilo koje važi i za odrasle.
-izbegavajte hranu visoke kalorijske vrednosti – predjela i zaslađene napitke. Slatki napici ne samo da organizmu donose prazne kalorije bez prave hranljive vrednosti, nego mogu da utiču na osećaj sitosti i da izazovu malapsorpciju (slabu apsorpciju, odnosno otežan prelaz važnih prehrambenih materija preko crevne sluznice u organizam). Gazirana pića se nikada ne daju deci!
-izbacite noćne obroke i napitke jer u ovom uzrastu organizam mora da nauči da se hrani samo danju.
-poštujte nezavisnost deteta ponudom različitih, za zdravlje korisnih namirnica, od kojih deca mogu da odaberu šta žele po svom izboru.
Koje namirnice su najvažnije za ovaj uzrast?
Važno je deci ponuditi, u pravoj količini, namirnice koje sadrže važne minerale neophodne za rast kao što je gvožđe (meso i namirnice obogaćene gvožđem kao što su mleko, keks i žitarice za doručak), cink (meso, ovas, pšenično brašno, žumance i sir), kalcijum (mleko i mlečni proizvodi). Ponudite dete voćem, povrćem i mahunarkama da bi tako usvojilo pravilan način ishrane koji će mu koristiti i kada odraste.
Koje namirnice treba da izbegavate?
U cilju prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova kao što je povišeni krvni pritisak (hipertenzija), debljina, dijabetes, povećan nivo holesterola od ključne je važnosti da već od prvih godina života izbegavate previše posoljenu hranu, hranu visoke kalorijske vrednosti, previše belančevina i masnoća životinjskog porekla (maslac, mast). Poželjno je da se po svaku cenu ograniče međuobroci koji sadrže nezdrave masti (transmasne kiseline), konzervanse i aditive.
