Danas se sasvim konkretno zna da ćelije raka, sa razmenom materija koja počiva na vrenju šećera (glukoza), imaju ekstremno veliku potrebu za šećerom. Ona je oko 20-30 puta veća nego kod zdravih ćelija. Ako se planskom ishranom priliv šećera ograniči, to koči njihov rast. Na taj način ishranom može da se značajno podrži terapija protiv raka.
Danas je poznato da ćelije raka imaju 6 do 17 puta više receptora za insulin od normalne ćelije. Pošto insulin služi da se isporuči šećer ćelijama, to znači da je njihova glad za šećerom veoma velika. To znači da i u prevenciji i u terapiji raka pomaže smanjenje količine unetih ugljenih hidrata. Poznati američki nutricionista Dejvid Volf već odavno savetuje da se u slučaju obolevanja od raka ne konzumira skrob (testenine, krompir i sl), zaslađena pića, slatkiši ni rafinisani šećer bilo koje vrste, ali takođe da se ne konzumira ni slatko voće ni sok od šargarepe ili cvekle.
Najnoviji naučni dokazi
Nedavno je nemački lekar dr Johanes Koj podržao ovu teoriju. Kako tvrdi ovaj istraživač, dok se normalne ćelije hrane sagorevanjem glukoze, odnosno šećera, ćelije raka vrše fermentaciju šećera, kojim se on pretvara u mlečnu kiselinu. Tako one oko sebe stvaraju kiselu sredinu koja blokira delovanje imunih ćelija, koje ne mogu da priđu obolelom mestu.
Zato, po dr Koju, i u preventivne svrhe i u svrhe lečenja, treba izbegavati česte viškove šećera i sa tim skopčana velika lučenja insulina, do čega dolazi prilikom konzumiranja jela bogatih šećerom, ili brze hrane. Ali, šećera nema samo u slatkišima i kolačima. Mnogi skriveni izvori šećera su gotova jela, musli, kečap i sosovi. Skrob iz testenina, hleba ili krompira takođe se direktno pretvara u šećer. Stoga udeo namirnica bogatih skrobom u ishrani treba da bude mali.
Ishrana koja štiti od raka
Ishrana koja nas štiti od raka, po dr Koju, treba da se sastoji od manje količine ugljenih hidrata, a puno belančevina i kvalitetnih biljnih ulja (najbolji biljni izvor belančevina, koji ima i preventivno dejstvo protiv nekih vrsta kancera je soja), kao i povrća (pogotovo zelenog lisnatog kao što su kupus, karfiol i brokoli, za koje se zna da poseduje antikancerogena svojstva), a takođe i voća koje ne sadrži previše šećera (kao što su bobičasto voće, grejpfrut, šljive…). Isto tako, zdrave masti su veoma bitne, jer u kombinaciji sa ugljenim hidratima (hlebom na primer) znatno usporavaju ulazak šećera u krv a time i čine da nivoi šećera u krvi postanu ujednačeniji. (U zdrave masti spadaju kokosovo ulje, nerafinisano hladno ceđeno maslinovo ulje, laneno ulje i dr.)
Zdravo je takođe konzumirati i beli luk, jer sadrži jedinjenja sumpora koja štite ćelije, a prema dr Koju, beli luk koči razmenu materija koja počiva na vrenju, a takva razmena materija odlikuje maligne ćelije.
Ovo su neke od preporuke dr Johanesa Koja, koje se zasnivaju na najnovijim otkrićima istraživanja vezanih za preventivu malignih oboljenja i trenutno su veoma popularne u Nemačkoj.
Šećer i hipertenzija
Ako uporedimo ove preporuke sa člankom dr Merkole o rezistentnosti na insulin i ulozi ishrane bogate ugljenim hidratima u nastanku visokog pritiska, onda dolazimo da zaključka da bi verovatno većina ljudi trebalo da razmisli o smanjenju količine ugljenih hidrata u ishrani na račun povrća, masti i belančevina. (Da vas podsetimo: dr Merkola iznosi da su istraživanja pokazala da je 2/3 osoba rezistentnih na insulin imalo visok pritisak; rezistencija na insulin nije dijabetes, već mnogo blaže stanje, ali koje je i mnogo rasprostranjenije, i mnogi koji ga imaju toga uopšte nisu svesni.
Preuzeto: Zdravahrana.com
