Namirnice danas imaju sve manje hranljivih sastojaka. Uobičajena termička obrada ih ponekad još više smanji. Evo nekoliko načina pripreme namirnica koji maksimalno čuvaju nutritivne vrednosti.
Fermentacija. Fermentisanje namirnica je sjajan način da se unese mnogo više hranljivih sastojaka u hranu. Fermentacija je jednostavan prirodan proces kojim se stvaraju korisne bakterije koje su vrlo važne za održavanje zdravog balansa crevne flore. Uvođenje fermentisanih namirnica u ishranu pomoći će vam da poboljšate varenje i imunitet i godiće vašoj jetri i mozgu.
Na primer, kiseli kupus je sjajan izvor vitamina B grupe (B1, B6 i B9), vitamina C i K, mangana, magnezijuma, kalijuma, fosfora i gvožđa. Ali, ono što je najvažnije jeste da kiseli kupus sadrži obilje probiotika (korisnih bakterija) i živih enzima koji su veoma korisni za organizam.
Ceđenje sokova. Još jedan način da se svakodnevno unese više hranljivih materija u organizam jeste ceđenje sokova od voća i povrća. Iako taj proces na povećava količinu hranljivih sastojaka, ona vam omogućava da pojedete više voća i povrća bez nekih problema.
I ne samo to. Lakše je asimilovati vitamine, minerale i enzime iz sokova, pošto oni ulaze direktno u organizam. S obzirom da većina ljudi ima problema sa varenjem, često ne možemo da dovoljno dobro apsorbujemo sastojke iz svežeg voća i povrća onako dobro kao što možemo iz sokova.
Klijanje. Veoma malo ljudi koristi ovaj proces iako je to sjajan način da se dobije velika količina hranljivih sastojaka koja biljke nemaju u svom uobičajenom obliku. Na primer, pšenična trava je mnogo bogatija hranljivim sastojcima nego samo zrno pšenice.
Klice žitarica, mahunarki i semenki su odlične za zdravlje, pošto su izuzetno bogate vitaminima, mineralnima, aminokiselinama, proteinima, korisnim enzimima i fitohemikalijama. Na primer, klice imaju do 10 puta više B vitamina B i dvaput više vitamina A, C, cinka, kalcijuma i gvožđa nego neproklijala zrna. Klijanje je jednostavno i svako može da ga primenjuje kod kuće.
Mlevenje. Mlevenje voća i povrća, ili blendiranje, kako se ponekad naziva, ne mora nužno da vam donese više hranljivih materija po namirnici, ali vam dopušta da pravite razne kombinacije viće i povrće koje u uobičajenoj pripremi hrane ne biste koristili. Na primer, možete da mešate voće i povrće (banane, urme, kelj, pomorandže i sl). Za samo 5 minuta mlevenjem u jakom blenderu možete dobitineverovatno hranljiv i lako svarljiv obrok.
I na kraju, moglo bi se reći da je što se tiče troškova, vremena i prehrambene koristi, najbolje rešenje ipak fermentisanje.
Preuzeto: Zdravahrana.com
