Termoregulacija je proces održavanja telesne temperature u fiziološkim granicama. Termoregulacioni centar se nalazi u delu mozga zvanom hipotalamus i on upravlja procesima produkcije i odavanja toplote.
Produkcija toplote (termogeneza) zavisi od uzrasta i uzimanja obroka. Metabolizmom se stvara određena količina toplote, koja može da se poveća drhtanjem, što je kod novorođenčadi slučaj samo kada temperatura okoline padne na 15 stepeni ili niže. U prvim nedeljama života, beba stvara dodatnu toplotu, najviše razlaganjem mrkog masnog tkiva koje je najzastupljenije na zadnjoj strani vrata. U toku ovog procesa se troši kiseonik, pa u slučaju njegove smanjene količine novorođenče drugačije reaguje na hladnoću. Stvaranje toplote u mrkom masnom tkivu može da bude ugroženo i lekovima, moždanim krvarenjem, sniženim nivoom šećera u krvi, i urođenim nenormalnostima centralnog nervnog sistema.
Beba brzo gubi toplotu
Novorođenče ima veliku površinu tela u odnosu na telesnu masu, pa brzo gubi toplotu. Ukoliko je dete manje i nezrelije, gubitak je veći, naročito ako je golo.
| NORMALNA TEMPERATURA NOVOROĐENČETA | |
| Kožna | 36,0-36,5ºC |
| Rektalna | 36,6-37,5ºC |
| Aksilarna (pod pazuhom) | 36,0-36,9ºC |
Kod odraslih je odomaćeno aksilarno merenje temperature, koje treba da traje najmanje tri minuta, a kod beba (pod uslovom da nemaju proliv) – rektalno, koje traje do prestanka kretanja žive u termometru. Merenje temperature opipavanjem čela nije pouzdano. Temperatura se meri pre obroka, kod deteta koje je prethodno mirovalo. Ne treba je meriti više od dva do tri puta dnevno, i nikako nije dobro buditi dete zbog merenja temperature.
Pothlađenost (hipotermija) i pregrejanost (hipertermija) su opasne za novorođenu bebu, naročito za nedonošče. Ako dugo traju, mogu da ugroze bebin život. Za razliku od hipertermije, koja nastaje kao posledica pregrejanosti okoline, febrilnost podrazumeva povišenu telesnu temperaturu usled poremećenog termostata u hipotalamusu, i najčešće je posledica infekcije.
Infekcija kao čest uzrok
Kod veće dece, uporno održavanje povišene temperature nepoznatog uzroka može da bude znak alergije ili nekih teških bolesti (sistemske i maligne), dijabetesa i dr.
Daleko najčešći uzrok povišene temperature kod bebe je infekcija. Infekcije mogu da izazovu bakterije, virusi, gljivice i praživotinje. Prva dva uzročnika su najčešća. Novorođenče ne ispoljava jasne simptome kao starija deca i odrasli, pa je infekciju teško prepoznati. Ono menja dotadašnje ponašanje, a roditelji najčešće izjavljuju da “detetu nije dobro”. Odbija hranu, pospano je ili razdražljivo, a retko ima povišenu temperaturu.
Virusne infekcije su obično lakše od bakterijskih, ali ima onih koje su toliko teške da podsećaju na sepsu, pa se tako i leče, jer se testovi za dokazivanje virusa ne sprovode rutinski. Treba naglasiti da su kod novorođenčadi najteže infekcije (sepsa i meningitis) obično praćene hipotermijom ili nestabilnom temperaturom (čas povišena, čas snižena), pri čemu dominira loše opšte stanje deteta (odbija hranu, bledo je, pospano ili razdražljivo, ubrzano diše ili ima prekide disanja, često povraća i ima proliv, trbuh je naduven, a kod meningitisa ima napetu fontanelu i ponekad konvulzije). Ovakva stanja zahtevaju neodložan prijem u bolnicu. Međutim, ponekad dete ima povišenu temperaturu, a uzrok se ne vidi ni posle detaljnog pregleda. Najpre treba proveriti da li je pregrejano, i da li je bilo u kontaktu sa obolelom osobom.
Čišćenje zapušenog nosića je obaveza
Novorođenčetu se brzo zapuši nos, a ako infekcija zahvati donje disajne puteve, neizostavan znak je ubrzano disanje. U slučaju zapaljenja pluća, bebino disanje je otežano, a u težim slučajevima se javlja i modrilo kože, što svakako zahteva lečenje u bolnici uz primenu kiseonika. Međutim, ako izostanu ovi ozbiljni simptomi i beba je samo slinava, a to ne prolazi ni posle nekoliko dana, može da se javi iznenadan, vriskav plač, koji budi dete iz sna, kao i proliv. Ovi simptomi ukazuju na moguću upalu srednjeg uva (otitis media), što se potvrđuje otorinolaringološkim pregledom, i leči antibioticima i kapima za nos. Čak 80 odsto otitisa kod beba je praćeno prolivom, koji prolazi po izlečenju osnovne bolesti i ne zahteva nikakvu dijetu. Kada beba ima zapušen nosić, on mora da se čisti pre svakog podoja, kako bi se omogućilo da može da diše dok sisa. U protivnom, gotovo sigurno će nastati zapaljenje uva.
Infekcija ulazi kroz pučanu ranu
Ako kod bebe nije zarasla pupčana rana, svaka nenormalna temperatura tela nalaže da se uzme i bris iz pupka, jer su to najosetljivija ulazna vrata za infekciju. Ponekad se na rubu pupčane rane i ne primećuje crvenilo kože, ali u dubini može da tinja infekcija koju treba lečiti. Gnojanice po koži obično nisu praćene povišenom temperaturom, ali ako se ona ipak javi, treba je shvatiti vrlo ozbiljno. U pitanju je skoro sigurno stafilokok koji lako može da se proširi svuda po telu, a posebno je opasan ako zahvati zglobove. Tada beba “štedi” zahvaćen zglob, a na dodir oseća jak bol i iznenada vrisne. Ne treba čekati pojavu otoka i crvenila zgloba, već odmah odneti dete lekaru. Rano započinjanje terapije je uslov za sprečavanje trajnih posledica.
Rashlađeno novorođenče (rektalna temperatura ispod 35 stepeni) je neophodno negovati u termoneutralnoj sredini. U bolnici se koristi inkubator, a u kućnim uslovima bebu treba presvući u suvo, umotati u ćebe, po mogućstvu prisloniti uz nju (ne direktno na kožu) termofor sa toplom vodom, i često kontrolisati temperaturu.
Pregrejane bebe (rektalna temperatura preko 37,5 stepeni) su najčešće pretopljene, ili duže držane u sredini čija je temperatura veća od termoneutralne. Ove greške u nezi bi trebalo otkloniti i, ukoliko temperatura brzo padne, nije potreban nikakav drugi postupak. Međutim, ako nije bilo pomenutih uslova a dete ne izgleda dobro, ili temperatura ne padne ni posle sat vremena, moraju se razmotriti sledeća stanja:
– Infekcija – sprovesti kompletno ispitivanje na infektivne bolesti.
– Dehidraciona groznica (obično kod ročnog deteta koje je slabo hranjeno i koje je izgubilo više od 10 odsto porođajne mase) – sprovesti rehidraciju oralnim ili intravenskim putem.
– Oštećenje mozga sa povredom hipotalamičkog centra (retko).
Mokraćne infekcije
Neke bebe neprimetno počinju da stagniraju u telesnoj masi i/ili imaju produženu novorođenačku žuticu. Povišena temperatura može, ali ne mora da bude prisutna. U težim slučajevima se javlja i povraćanje, a proliv je uobičajen. Ovo upućuje na mokraćnu infekciju, koja se dokazuje pregledom mokraće (običan i urinokultura).
Infektivni proliv je lako prepoznati po lošim stolicama, a može da bude praćen i povišenom temperaturom, naročito ako je beba teže dehidrirana.
Šta roditelji mogu da rade sa bebom koja ima povišenu temperaturu?
Naučno je dokazano da organizam u toku infekcije reaguje povišenjem temperature, jer u toplijoj sredini bolje deluju odbrambeni mehanizmi. Stoga povišenu temperaturu ne treba smatrati za neprijatelja, osim ako ne pređe 41 stepen, kada sama po sebi ugrožava organizam. Najvažnije je otkriti uzrok i delovati na njega. Temperatura će i sama da spadne kada više ne bude potrebna.
Prva temperatura – roditeljska iskustva
Neka deca, uzrasta od šest meseci do šest godina, reaguju na povišenu temperaturu frasom (febrilne konvulzije). On se manifestuje gubitkom svesti i grčevima celog tela, slično padavici (epilepsiji). Zbog dramatične slike, izaziva paniku kod očevidaca. Fras je obično nasledan. Može da se ponavlja, ali ako ne traje dugo, predstavlja bezopasnu pojavu. Za sprečavanje napada febrilnih konvulzija u toku povišene temperature postoje određene metode.
Deci koja su sklona frasu se daju antipiretici (lekovi za obaranje temperature) čim temperatura pređe granicu normale. Osim toga, daju se i neki drugi lekovi, koji deluju umirujuće na centralni nervni sistem, što određuje pedijatar neurolog. Kod dece koja nisu sklona frasu, antipiretike ne treba davati pri temperaturi nižoj od 38 stepeni (aksilarno), odnosno 38,5 stepeni rektalno. Daju se acetaminofen (Paracetamol, Panadon, Febricet, Miralgin, Eferalgan i dr.), a posle navršenih šest meseci može i Ibuprofen (Brufen). Antipiretici iz grupe acetilsalicilne kiseline (Aspirin, Andol, Ambol, Midol i sl.) se ne daju deci do 16 godina. Analgokain (Novalgetol i njegove zamene) treba izbegavati u vanbolničkim uslovima zbog mogućih, veoma opasnih alergijskih reakcija. Najmanji razmak između dve doze primenjenog antipiretika ne bi trebalo da bude ispod šest do osam časova. Uz ove lekove treba primeniti i opšte mere: laka odeća, povećan unos tečnosti, a kupanje u mlakoj vodi – samo ako detetu prija. Trljanje alkoholom nije dobro iz više razloga, a kod malih beba može doći do resorpcije alkohola preko kože i stanja alkoholisanosti. Febrilno dete ima slabiji apetit, pa ga ne treba prisiljavati da jede. Za bebe je najbolje majčino mleko.
Bebama je potrebna stručna pomoć
Često se u praksi strah od bolesti pretvara u strah od povišene temperature, pa se ishod borbe sa bolešću poistovećuje sa ishodom borbe protiv povišene temperature. Čak iznenađujuće mnogo roditelja u našoj sredini smatra da su antibiotici lekovi za snižavanje temperature, što je pokazatelj ozbiljne zdravstvene neprosvećenosti. Ako dete koje ima povišenu temperaturu ne izgleda loše, ne treba žuriti lekaru.
Kada je u pitanju novorođenče, stvar je malo drugačija. Ukoliko se isključi pregrejanost usled pretopljavanja, bebu treba da pregleda pedijatar, jer je u tom uzrastu svaka febrilnost – infekcija, dok se ne dokaže suprotno. Zbog malih odbrambenih mogućnosti novorođenog deteta, većinu infekcija u ovom uzrastu treba lečiti u bolnici. Po pravilu se daju antibiotici, koji mogu da se isključe ako se dokaže virusno poreklo bolesti. Kako dete bude raslo, rašće i njegov imunitet, pa povišena temperatura ne bi trebalo da preterano zabrinjava roditelje, jer ona predstavlja normalan odbrambeni mehanizam od infekcija.
Preuzeto: Yumama.com
