Hronično povraćanje: Kod beba koje hronično povraćaju, treba misliti na sledeća oboljenja:
* Gastroezofagusni refluks (vraćanje sadržaja želuca u jednjak, a često i u usta, zbog slabosti mišića donjeg sfinktera jednjaka). Fiziološki refluks (halazija) postoji kod 40 odsto zdrave odojčadi i, osim korekcije položaja, ne zahteva nikakvo lečenje. Za razliku od njega, patološki refluks se ispoljava kliničkim simptomima i komplikacijama koje moraju da se leče. U protivnom, dete slabo ili uopšte ne napreduje. Usled aspiracije regurgitiranog (vraćenog) želudačnog sadržaja u disajne puteve, bolest se neretko manifestuje poput astme, pa se zbog toga pogrešno leči. Tačna dijagnoza se postavlja nakon radiološkog pregleda sa kontrastom, endoskopije i drugih metoda. Čest uzrok je hiatus hernija (stanje u kome želudac kroz otvor na dijafragmi klizi u grudni koš). U terapiji se koriste: sprečavanje vraćanja hrane postavljanjem deteta u odgovarajući položaj, dijeta, lekovi, a ponekad i hirurško lečenje. Prognoza je uglavnom dobra, čak i kod težeg stepena refluksa, ukoliko se na vreme dijagnostikuje i leči.
* Hipertrofična stenoza pilorusa (zadebljanje mišića donjeg zatvarača želuca) je najčešći uzrok gastrointestinalne opstrukcije kod beba. Zadebljanje se pipa kao otvrdlina u trbuhu i ometa pražnjenje želuca. Glavni simptom je povraćanje koje počinje postepeno, nastavljajući se na često bljuckanje u periodu između druge i šeste nedelje života. Najintenzivnije je u drugom mesecu, kada je već uočljiv gubitak u težini i opšte propadanje odojčeta. Nastupa i poremećaj unutrašnje sredine. U povraćenom sadržaju, inače, nema žuči. Dijagnozu najčešće potvrđuje usporeno pražnjenje barijumskog kontrasta iz želuca na uzastopnim rendgenskim snimcima, a ponekad se ultrazvučnim pregledom može videti mišićno zadebljanje u predelu pilorusa. Terapija je hirurška i veoma efikasna, a sprovodi se tek nakon medikamentoznog oporavka bebe.ž
Ponašanje roditelja
Šta preduzeti kod akutnog povraćanja?
Najvažnija je preventiva, naročito kada je u pitanju trovanje. Kod trovanja lekovima, pečurkama i nekorozivnim otrovima – dobro je izazvati povraćanje da bi se toksične materije odstranile iz organizma u što većoj meri, pre nego što dospu u krvotok. Pritom se detetu može gurnuti prst u grlo, ali se mora voditi računa o položaju koji ne dozvoljava aspiraciju ispovraćanog sadržaja u disajne puteve (koso na boku, sa glavom naniže).
Bljuckanje i povraćanje nije isto
Važno je razlikovati bljuckanje od povraćanja u mlazu, koje uvek obavezuje na konsultaciju lekara. Neke bebe često bljuckaju prvih šest meseci života, ali pritom izgledaju potpuno zdravo i lepo napreduju. Ovo se objašnjava labavim mišićem (sfinkterom) na ulasku u želudac, što će vremenom da iščezne. Takva deca treba da leže sa malo uzdignutim uzglavljem i polubočno, kako u slučaju bljuckanja ne bi došlo do zagrcnjavanja usled aspiracije (uvlačenja) ispovraćanog sadržaja u disajne puteve, sa posledičnom upalom pluća. Pritom se nikako ne savetuje jastuk ispod bebine glave, već rolna peškira pod dušekom, da bi se izbegla mogućnost ugušenja. Pošto mlađe odojče ima izražen refleks hvatanja, treba izbegavati da ispod glave bude pelena koja nije dobro zategnuta sa strane, jer beba može da je nehotice uhvati i namota sebi na glavu, sa rizikom da se uguši.Nakon toga, hitno treba odneti dete u najbližu zdravstvenu ustanovu, gde će mu biti ispran želudac i data odgovarajuća terapija. Kod trovanja korozivima (jake kiseline i baze) – nikako nije dozvoljeno izazivanje povraćanja. Jer, jako nadražajno dejstvo, koje izaziva trenutno teško oštećenje sluznice, biće udvostručeno ponovnim prolaskom otrova kroz jednjak, grlo i usta.
*U slučaju kada uzrok povraćanja nije trovanje, može se malo sačekati da se vidi hoće li se ponoviti i da li dolazi do pogoršanja opšteg stanja deteta. Bebu koja više od dva puta u toku dana povrati u mlazu – treba da pregleda lekar, dok veća deca mogu i da «sačekaju» ukoliko nemaju izražene druge simptome bolesti. U slučaju da za povraćanjem usledi i proliv, najverovatnije se radi o konzumiranju neispravne hrane, sa posledičnim trovanjem ili/i infekcijom. Ponekad su simptomi vrlo izraženi, ali čim dete eliminiše sadržaj digestivnog trakta – oseća se dobro i nije mu potrebna stručna pomoć.
Šta ne treba raditi?
-Kada neko povraća, ne treba mu stalno puniti želudac tečnošću, a naročito ne hranom, jer će se simptomi pogoršati. Potrebno je oko sat vremena da se želudac odmori, pa ako povraćanje prestane – pokušati oprezno sa unosom tečnosti, po principu često a malo (na pet minuta po nekoliko kašičica čaja od nane ili bebi čaja). Ukoliko se povraćanje nastavi, neophodno je obratiti se lekaru.
-Ne treba insistirati na uzimanju hrane dok povraćanje ne prestane, a potom davati lako svarljivu hranu. Kod dugotrajnog povraćanja, neunošenje kalorija može da pogorša stanje deteta, pa je potrebna intravenska ishrana, koja se sprovodi u bolnici. Ukoliko se utvrdi alergija na neki sastojak hrane, lekar će savetovati specijalnu dijetu, koje dete mora da se strogo pridržava.
-Ne treba samoinicijativno davati nikakve lekove jer će oni, verovatno, biti izbačeni u ispovraćanom sadržaju. A ako nema proliva, lekovi koji sadrže korisne bakterije (Bactisubtil, Liobif, Lineks, Probiotic) nisu od koristi. Lekovi protiv povraćanja mogu da maskiraju simptome oboljenja koja zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju, pa ih ne treba davati pre konsultacije sa lekarom.
-Ako je dete sklono povraćanju u toku vožnje, sat pre polaska na put mu se može dati odgovarajući lek, pri čemu treba voditi računa da se ne predozira. Ovi lekovi, inače, izazivaju pospanost.
Preuzeto: Yumama.com
