Folna kiselina štiti plod od mogućeg nastanka urođenih defekata centralnog nervnog sistema, a posebno kičmene moždine. Osim toga, štiti organizam majke od crevnih parazita i eventualnih trovanja hranom, a takođe pomaže da trudnica ima zdraviju i elastičniju kožu. Novija ispitivanja su pokazala da ovaj vitamin ima i analgetski efekat (smanjuje osećaj bola). Folna kiselina utiče na povećanje apetita i poboljšava laktaciju (lučenje mleka).
Zašto treba povećati unos tokom trudnoće?
Vitamin M ili folna kiselina je neophodna za pravilno stvaranje crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) u koštanoj srži. Njen nedostatak dovodi do usporenog razvoja eritrocita, odnosno anemije makrocitnog tipa (stvara se manji broj tzv. velikih eritrocita – makrocita). Rezerve ovog vitamina u organizmu su relativno male (12-15 miligrama).
Međutim, u toku trudnoće su, zbog povećanog stvaranja eritrocita, neophodne i veće količine folata. Zalihe buduće majke se brzo troše, pa ako se ne obnavljaju – može da se javi makrocitarna anemija. Nedostatak vitamina M može da utiče i na smanjeno stvaranje drugih elemenata krvi kao što su leukociti (bela krvna zrnca) i trombociti (krvne pločice koje regulišu zgrušavanje krvi). Folna kiselina takođe deluje na obnavljanje ćelija epitela organa za varenje, kao i vaginalnog epitela. Ukoliko je u organizmu nema u dovoljnim količinama – može da se javi gastritis, ali i vaginalne infekcije i upale.
Poslednjih godina, ovaj vitamin se smatra jednim od najvažnijih za rađanje zdravog deteta. Naime, njegov nedostatak može da utiče na degenerativne promene u nervnom tkivu kičmenog stuba ploda. Međutim, beba je zaštićena ako trudnica, naročito u prva tri meseca (kada se stvaraju bebini organi), uzima odgovarajuće doze folne kiseline.
Folna kiselina je u ovom periodu potrebna i za pravilno iskorišćavanje aminokiselina i ugljenih hidrata (šećera).
Koliko je trudnici u toku dana potrebno vitamina M?
Nedostatak folne kiseline lako može da se ustanovi. Osim kliničkih simptoma po kojima se prepoznaje anemija, potrebno je da se uradi i laboratorijska analiza krvi, na osnovu koje može da se utvrdi smanjen broj eritrocita, eventualno i leukocita ili trombocita.
Folne kiseline ima i u biljnim i u životinjskim namirnicama, a najviše u zelenom povrću, šargarepi, kajsiji, dunji, pasulju, raži (ražani hleb), ali i u žumancetu, džigerici…
Odrasla osoba, koja ima neki od navedenih simptoma – koji mogu da ukažu na nedostatak folne kiseline, treba da uzima pola do jedan miligram dnevno ovog vitamina, dok se trudnicama preporučuje trostruko veća doza (do tri miligrama).
Međutim, dejstvo vitamina M može da bude blokirano upotrebom lekova iz tzv. grupe sulfonamida (npr. Baktrim) ili fenobarbitona (preparati koji se daju za lečenje epilepsije). Takođe, velike doze C vitamina (preko 500 miligrama) utiču na povećano izlučivanje folne kiseline, pa je i potreba za njom u tom slučaju povećana.
Preuzeto: Yumama.com
