Joga je kompletan sistem koji vodi telesnom, emotivnom i mentalnom zdravlju, koji svakome može nešto da ponudi. Joga se obično započinje fizičkim vežbama (na sanskritu asana), a nastavlja vežbama disanja (pranajama), čišćenja organizma (šatkarma), preko samodisciplinovanja ponašanja i delanja (jame i nijame) do vežbi meditacije koje konačno dovode do potpunog pročišćenja uma i proširenja svesti. (piše: dr Milan Bošković)
Zbog savremenog načina života kada najveći deo vremena provodimo sedeći i radeći prirodno se javlja potreba za organizovanim telesnim aktivnostima. Sve je više teretana, wellness i spa centara a čini se da ih je i dalje premalo. Odvojeni od prirode, zemlje, od fizičkog rada sve više osećamo potrebu da trčimo pored reke, plivamo, družimo se na sportskim terenima. Danas postaje neophodno da odvojimo posebno vreme za neku fizičku aktivnost ako želimo zdrav i uravnotežen život. Jedna od ponuda na našem “fitnes tržištu” je i joga, drevna indijska disciplina.
Ono što se danas obično naziva jogom, zapravo jeste hata joga (Hatha yoga), samo jedna od mnogih grana joge. Osnovu hata joge čine asane, a to su fizički položaji. Postoji razlika između asana i ostalih fizičkih vežbi, i ta se dva oblika fizičke aktivnosti međusobno ne isključuju već se dopunjuju, pri čemu joga asane neosporno ostvaruju dublje i sveobuhvatnije dejstvo na naše telo i nervni sistem. One na postepen, bezbedan i blag način povećavaju elastičnost mišića, ligamenata i tetiva, pospešuju oslobađanje mišićne napetosti i uspostavljaju bolju cirkulaciju krvi u telu. Njihovim pravilnim izvođenjem stimulišu se brojni nervni putevi i tok nervnih impulsa kroz njih. Na taj način se centralni i periferni nervni sistem dovodi u ravnotežu, a time uspostavlja često do tada nedoživljeni sklad između tela i uma. Potrošnja kiseonika u mišićima se ne povećava, za razliku od klasičnog fizičkog treninga, pa samim tim ni nivo metabolizma u telu – a krajnji rezultat je stanje fizičkog i psihičkog blagostanja na kraju joga vežbanja, u kome je telo u stanju idealnog tonusa, mišići osnaženi ali gipki, osećaj telesne svesnosti i ravnoteže poboljšan, a telo opušteno i spremno kako za fizičke, tako i za mentalne napore. Nema ni traga od umora, iscrpljenosti, upale mišića i zategnutosti koje su čest pratilac intenzivnijeg fizičkog treninga u teretanama. Redovnim i disciplinovanim vežbanjem asana, čak i samo dvadesetak minuta dnevno, moguće je ublažiti ili otkloniti brojne telesne poremećaje, poboljšati funkciju organa i sistema i usporiti proces starenja.
Postoji velika razlika između hata joge i drugih fizičkih vežbi, rekreacije. U jogi se svaki pokret izvodi sa punom svešću i usklađeno sa disanjem. Jedino se na taj način svaka naša ćelija budi i biva osnažena. Na taj način se moždani talasi menjaju u alfa talase što dovodi do dubokog mira. Joga deluje na celokupno biće čoveka, ne samo na fizičko telo. Zdravlje i unutrašnja stabilnost koju hata joga nosi samo su prirodni ishod vežbanja.
Vežbe disanja
Pranajame idu korak dalje od asana. Disanje je jedna od vitalnih funkcija neophodnih za održanje života. Međutim, od stepena pravilnosti disanja zavisiće kvalitet i dužina našeg života. Poznato je da životinje koje dišu sporo i duboko, kao na primer krokodili ili kornjače, žive veoma dugo, za razliku od nekih drugih vrsta kao što su većina ptica i sisara kod kojih je disanje ubrzano i plitko a životni vek kratak. Pravilno i usporeno disanje snižava nivo metabolizma u telu a to se direktno odražava na usporavanje procesa starenja i dugovečnost. Prirodna tendencija modernog čoveka suočenog sa brojnim izazovima, naporima i stresovima svakodnevice, jeste da ustanovi plitak i ubrzan obrazac disanja pri čemu se ono odvija uglavnom kroz pokrete grudnog koša. Takvo disanje je neekonomično i troši veliku količinu energije za relativno mali unos kiseonika u organizam, pospešuje stanje napetosti i otežava mogućnost opuštanja. Pravilnim i postepenim upražnjavanjem tehnika joga disanja uspostavlja se novi, daleko efikasniji način disanja trbuhom pri čemu uloga dijafragme postaje dominantna, a oksigenacija tkiva višestruko povećana uz minimalan utrošak energija. Krajnji efekat je dramatičan porast vitalnosti, fizičke i mentalne sposobnosti i otpornosti organizma na spoljne uticaje.
Postoje brojne tehnike joga disanja, neke specifično podstiču vitalnost i fizičku spremnost, neke stimulišu opuštanje tela i uma, neke razvijaju sposobnost koncentracije, a neke dovode u sklad funkciju autonomnog nervnog sistema koji upravlja radom svih unutrašnjih organa i na taj način optimalizuju homeostazu tj. stanje unutrašnje ravnoteže u telu. Sve ove tehnike stimulišu protok životne energije u telu, višestruko su moćnije od fizičkih položaja – asana, i neizostavni su deo svakog programa integralne joge. Dovoljno je posvetiti im samo nekoliko minuta dnevno da bi se ostvarile kvalitativne promene u radu tela i uma.
Dah je suptilniji oblik našeg grubog, opipljivog bića. Manipulisanje i ovladavanje dahom dovodi do dubokih promena u nama. Reč prana označava životnu silu u nama i praktikovanjem ovih vežbi oslobađa se neispoljena, uspavana energija. Kako je dah most između tela i uma, vežbama disanja se um dovodi pod kontrolu.
Relaksacija
Nakon odvežbanih asana i pranajama telo i um se nalaze u idealnom stanju za tehnike relaksacije kojih u jogi ima mnogo. Cilj relaksacije je da se omogući oslobađanje napetosti na različitim nivoima – mišićnom, mentalnom i emotivnom. Sedenje u fotelji sa čašom pića u ruci, gledanje televizije, pričanje sa prijateljima, ludi provod ili odlazak na večeru može biti zanimljivo iskustvo, ali je daleko od bilo kakvog opuštanja nagomilane napetosti na različitim nivoima našeg bića.
U tehnikama joge uvek se polazi od fizičkog tela i opuštanje se postiže razvijanjem svesnosti o telu. Time se omogućava prvo oslobađanje napetosti iz mišića, zatim iz različitih nivoa nervnog sistema, pa potom iz mentalne a na kraju i iz emotivne sfere našeg bića. Krajnji efekat je postizanje stanja duboke opuštenosti po slojevima naše ličnosti, jasnoća uma, osećaj telesnog blagostanja, povećanje vitalnosti i optimizma. Iz ovakvog stanja imamo punu slobodu da odaberemo u kom ćemo pravcu napraviti sledeći korak po završetku časa joge – bilo da smo učenik, profesor, umetnik ili biznismen, možemo biti sigurni da ćemo ispoljiti svoje optimalne potencijale u datom trenutku.
Velika je zabluda da upražnjavanje tehnika relaksacije umrtvljuje čoveka i ubija njegovu inicijativu, ambicije i stremljenja – naprotiv, samo onaj koji je doveo svoj sistem u stanje optimalne ravnoteže, idealne funkcije, koji je pun stvaralačke energije i optimizma, jasnog uma i usklađenih emocija, zdravog tela i živog duha – može da savlada sve prepreke i pretvori snove u stvarnost. Joga nudi mnoštvo tehnika uobličenih u složen i istančan sistem zasnovan na drevnoj mudrosti i najmodernijim naučnim osnovama, pomoću koga sigurno možete dostići to stanje delanja.
Preuzeto: Zdravahrana.com
