Sve što danas znamo o smrti čuvene egipatske kraljice potiče iz memoara Oktavijana, ali postoje nelogičnosti kada je u pitanju teorija o ujedu zmije.
Čini se da je smrt Kleopatre bila podjednako dramatična kao i njen život.
Nakon što su egipatska kraljica i njen dugogodišnji ljubavnik, rimski general Mark Antonije, videli kako su njihove zajedničke snage desetkovane u bici za Aktijum 31. godine pre nove ere, povukli su se u neizvesnu budućnost u Aleksandriji. Nekoliko meseci kasnije, dok je Oktavijan „kucao“ na vrata kapije Aleksandrije, očajni Marko Antonije probo se sopstvenim mačem, piše „History“.
Suočena sa mogućnošću da izgubi kraljevstvo, i sama Kleopatra je počinila samoubistvo 10. avgusta 30. godine pre nove ere, dozvolivši otrovnoj zmiji da ugrize nju i njene dve sluškinje.
Ali, da li je zaista tako bilo?
Istorijski dokazi o Kleopatrinoj smrti, kao i o većem delu njenog života, prilično su tanki. Oni koji su sakupili najobimnije izveštaje o njenom životu, a naročito rimski pisac Plutarh, živeli su generacijama nakon njene smrti. Pesnici, dramaturzi i filmski stvaraoci kasnije su iskoristili ove izvore kako bi od Kleopatre izgradili gotovo mitski lik, koji je u velikoj meri definisan moćima zavođenja i njenim odnosima sa dvojicom rimskih vođa, Julijem Cezarom i Markom Antonijem.
Takvi izmišljeni prikazi o njenom životu i preranom padu stvorili su popularnu sliku Kleopatre kao lepe, osuđene glavne junakinje jedne od najpoznatijih romantičnih drama. Iza te slike, međutim, stajala je prava osoba – kraljica, koja je, bez obzira na svoj izgled, sigurno bila odličan vođa – i jedan od najmoćnijih članova grčke dinastije koja je dominirala Egiptom više od tri veka.
Šta znamo o Kleopatrinoj smrti?
Nakon što su rimske snage porazile egipatsku vojsku u bitci kod Aktijuma, Antonije i Kleopatra su se povukli u Aleksandriju, gde su postali svedoci kako njihovi bivši saveznici i pristalice prelaze na stranu Oktavijana. Par je potom raspustio svoje razuzdano „Društvo neponovljivih jetri“ i osnovao novo: „Družina do smrti“. Kleopatra je imala i dvoatežni mauzolej, brzo sagrađen na zemljištu njene palate, pored hrama posvećenog njenom alter egu, boginji Izis.
Krajem jula 30. godine pre nove ere, snage Oktavijana stigle su do Aleksandrije, a Kleopatra se povukla u svoj mauzolej. Čuvši da je umrla, Marko Antonije se probo sopstvenim mačem. Njegovi ljudi su ga odveli do Kleopatre, i on joj je umro u naručju. Prema Plutarhu, član Oktavijanovog osoblja u tajnosti je upozorio Kleopatru 9. avgusta da general planira da se vrati za Rim za nekoliko dana i povede Kleopatru i njenu decu sa sobom. Sledećeg dana, Kleopatra se zatvorila u mauzolej sa dvema sluškinjama, Irasom i Čarmionom, i poslala belešku Oktavianu, koji je do tada već bio Aleksandriji, verovatno u kraljičinoj palati.
Otvarajući Kleopatrinu poruku u kojoj je ona tražila da bude sahranjena pored Marka Antonija, Oktavijan je odmah poslao svoje ljude u potragu. Kad su razbili vrata mauzoleja, zatekli su Kleopatru kako beživotno leži na zlatnom kauču, a njene dve sluškinje su ležale mrtve pored nje. U vreme kada je umrla, Kleopatra je imala 39 godina i vladala je Egiptom više od 20 godina.
Foto: Pixabay.com
Teorija o zmijskom ujedu
Prema najčešće ponavljanoj teoriji o Kleopatrinoj smrti, umrla je od ujeda zmije otrovnice – koji je nanela ili egipatska naočarka (mali poskok), ili egipatska kobra. Za nju bi to bilo posebno poetično samoubistvo: naočarka je Egipćanima bila simbol kraljeva, dok je kobra bila povezana sa Kleopatrinom omiljenom boginjom Izis.
Prema modernim egiptolozima, postoji nekoliko spornih stvari u vezi sa ovom teorijom. Kao prvo, kobre su obično dugačke najmanje jedan i po metar, a mogu da narastu i dva i po metara. To znači da bi kobra bila prevelika da bi se prokrijumčarila u Kleopatrin mauzolej u korpi smokava, kako priča kazuje. Pored toga, nisu svi ugrizi zmija smrtonosni, a oni koji jesu – ubijaju polako i mučno. Zbog toga je teško poverovati da je zmija uspela da ubije Kleopatru i njene dve sluškinje u tako kratkom roku, koliko je trebalo Oktavijanu da primi poruku i pošalji svoje stražare.
Ako je Kleopatra otrovala sebe, verovatnije je da je popila smrtonosnu biljnu kremu ili se namazala otrovnom mašću, kao što je sugerisao drevni istoričar Strabo. Bilo što od ovoga ubilo bi nju i njene sluškinje brže i efikasnije od ujeda zmije.
Je li to bilo samoubistvo?
Istina, međutim, nastavlja da izmiče. Bez poznatih očevidaca i bez primarnih pisanih izveštaja o smrti Kleopatre, većina onoga što znamo potiče od samog Oktavijana – za koga neki tvrde da je i sam osumnjičen. Svakako je imao motiv da želi da Kleopatrinu smrt, jer je harizmatična kraljica predstavljala potencijalnu pretnju njegovoj dominaciji u Egiptu.
Bez obzira na to da li je Oktavijan naredio ubistvo Kleopatre i njenih sluškinja ili joj je samo pružio prostor i priliku da se sama ubije, ono što se dogodilo kasnije je jasno: On je svojim stražarima naložio da ubiju i Cezariona, Kleopatrinog sina tinejdžera čiji je otac bio Cezar, kako bi otklonio svako pitanje o tome da li dečak treba da nasledi majku na prestolu.
Oktavijan je potom, kao car, Egipat učinio rimskom provincijom. Kasnije, promenio je svoje ime u Avgust. U svojim memoarima, Oktavijan Avgust je osigurao da se njegova verzija priče o Kleopatri i njenom samoubistvu – ujedom zmije, prepričava u vekovima koji dolaze.
Što se tiče događaja iz mauzoleja, reči Plutarha možda su i najbolje: „Istinu niko zaista ne zna“.
(G.S.)
Preuzeto: telegraf.rs
