Originalna Ćilibarska soba je često nazivana “osmim svetskim čudom”, smatrana je najlepšim i neprocenljivim umetničkim delom Rusije – sve dok je nacisti nisu opljačkali.
Tokom dva i po veka poznate istorije Ćilibarska soba je izmeštena i premeštana nekoliko puta, sve dok joj se tokom Drugog svetskog rata nije definitivno izgubio trag. Sovjetske vlasti su u nekoliko navrata pokušale da odgonetnu misteriju njenog nestanka, međutim do danas su ostala samo nagađanja.
Prvobitno je nemački barokni vajar Andreas Šluter Ćilibarsku sobu dizajnirao za potrebe Šarlotenburgške palate. Međutim, iako je bila namenjena ovom velelepnom zdanju, spletom okolnosti je napravljena u Berlinskoj gradskoj palati.
Za potrebe izgradnje su 1701. godine unajmljeni majstor Gotfrid Volfram i sturčnjaci za ćilibar Ernst Šaht i Gotfrid Turau. Lepota njihovog dela je bila tolika da joj se divio i Petar Veliki.
Istorijski izvori navode da je 1716. godine, prilikom državne posete Petar bio toliko očaran lepotom i raskošom ćilibarskih zidova da je Fridrih Vilijam I rešio da Ćilibarsku sobu pokloni Ruskom carstvu i tako dodatno učvrsti savez koji su sklopili protiv Šveđana.
Selidba u Rusiju
U narednih deset godina Ćilibarska soba je prepravljena i postavljena u carskom letnjikovcu – Jekatarinskoj palati u današnjem Puškinu.
Njena nekadašnja površina je iznosila oko 55 kvadratnih metara i sadžala je preko 6 tona ćilibra. Konvertovano u današnju vrednost novca procena je da bi koštala oko 200 miliona evra.
Sačinjena od kitnjastih arhitektonskih detalja sa pozlatom, rezbarijama i ćilibarskim pločama bila je klasičan predstavnik baroknog stila. Kako bi sve izgledalo raskošnije dodavani su zlatni listići, drago kamenje i statue anđela i dece koje je obasjavala svetlost sveća koja se prelamala o mnogobrojna ogledala.
Međutim, iako je preko dva veka bila ponos carskog letnjikovca istorijske okolnosti dovele su do novih promena.
Operacija Barbarosa
Sa početkom nemačke invazije na Sovijetski savez, mnogobrojna umetnička dela su se našla pod ozbiljnom pretnjom od pljačke. U nadi da će spasiti Ćilibraski sobu kustosi su smisli plan. Prvobitni pokušaj da je rastave i prenesu u Lenjingrad je propao jer se ćilibar osušio i postao krh.
U strahu da će im se soba raspasti pribegli su planu B. Sakrili su je iza običnih tapeta u nadi da će to biti dovoljno.
Adolf Hitler, sa druge strane, smatrao je da delo nemačkog porekla mora da se nađe i vrati u svoju domovinu. Poslao je čitav odred vojnika u Jekatarinsku palatu u potragu za Ćilibarskom sobom.
Vojnicima nije trebalo mnogo vremena da nađu loše zamaskirane ćilibarske zidove. Naredne dve godine soba je bila u zamku Kenizberg u današnjem Kalinjingradu. Međutim, pod vihorom ratnih zbivanja i napredovanja Saveznika, Hitler nije želeo da rizikuje i naredio je prenošenje opljačkane imovine.
Ćilibarskoj sobi se od tog trenutka gubi svaki trag.
Misterija nestanka Ćilibarske sobe
U narednim godinama sudbina Ćilibarske sobe ostaje nejasna. Mnogi svedoci su tvrdili da su videli sobu i da znaju njene tajne.
Skidanjem poverljivosti sa pojedinih dokumenata iz Ruskog nacionalnog arhiva koje je napisao Aleksandar Brusov – šef sovijetskog tima za lociranje izgubljenih umetničkih dela – zaključuje se da je soba najverovatnije uništena.
Tragovi vode do dešavanja iz 1944. godine, kada je Kraljevsko vazduhoplovstvo bombardovalo palatu Kenizberg. U jednom od izveštaja se navodi kako su tri od četiri firentinska mozaika iz sobe otkrivena u podrumu zamka, spaljena i uništena.
Uprkos izveštajima, Rusi su u narednim godinama nastavili potragu za Ćilibarskom sobom. Pojedinci su tvrdili kako su videli da se “ukrcava” na brod Vilhelma Gustolfa 1945. godine.
Njegov brod koji je krenuo iz Gdinja ubrzo posle isplovljavanja torpedirala je i uništila ruska podmornica. Olupina je u nekoliko navrata istraživana, međutim nije bilo nijednog dokaza koji bi ukazivao da je Ćilibarska soba ikada bila na ovom brodu.
Kontradiktorna svedočenja su tokom vremena dovela do mnogobrojnih teorija o sudbini, sada već slavne Ćilibarske sobe. Međutim, nijedna od njih do danas nije potvrđena, niti je ponudila bilo kakve sigurne dokaze koji bi otkrili šta se tačno desilo sa njom.
Najverovatnije objašnjenje je bombardovanje iz 1944. godine. Međutim, svi tragovi o njenom postojanju su uništeni 1968. godine, kada je sovjetski generalni sekretar Lenid Brežnjev naredio uništenje zmaka Kenizberg. Sa ovim činom je verovatno izgubljena i poslednja nada da će se potpuna istina o Ćilibarskoj sobi ikada razrešiti.
Savremena replika Ćilibarske sobe
Sovjetska vlada je posle brojnih bezuspešnih potraga odustala od daljeg traženja i 1979. godine naručila rekonstrukciju. Bile su potrebne 24 godine da se prekopira na osnovu onovremenih fotografija i arhitektonskih skica. Na 300. godišnjicu od osnivanja Sankt Peterburga, verna kopija prvobitne Ćilibarske sobe je ugledala svetlost dana na otvaranju prilikom posete nemačkog kancelara Gerharda Šredera ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
Foto: Shutterstock
