Najnovije otkriće francuskih i japanskih naučnika, saopšteno na skupu Saveza američkih udruženja za eksperimentalnu biologiju (FASEB) pokazuje da polifenoli iz zelenog čaja presecaju ćelijske puteve koji su neophodno za razvoj raka prostate.
Konzumiranje prirodnih sastojaka zelenog čaja zaustavlja ili usporava početak, ispoljavanje i napredak raka prostate.
Kod eksperimentalnih miševa koji su konzumirali ekstrakt zelenog čaja pokazalo se drastično smanjenje tumora u odnosu na kontrolnu grupu, koja je pila čistu vodu.
Ovi polifenoli, kojih osim u zelenom čaju ima i u vinu, dakle u grožđu, ne deluju samo protiv raka prostate, već i drugih, kao što su rak debelog creva, dojke i želuce, primetili su istraživači.
Luk štiti pluća
Naučnici Univerziteta Mičigen su otkrili da prirodna supstanca, kvercetin, koje ima npr. u crnom luku, može da posluži u prevenciji i ublažavanju astme, cistične fibroze i hronične opstruktivne bolesti pluća. Ljudi sa ovim stanjima mnogo su podložniji prehladama, posebno običnoj prehladi koju izaziva jedan od najčešćih birusa, rinovirus. Kvercetin sprečava ovaj uobičajeni virus da se razmnožava, olakšavajući tako ova hronična stanja. „Zato kvercetin može pomoći u tretmanu virusnih infekcija, posebno kod pacijenata koji imaju hronične bolesti pluća“, zaključili su istraživači.
Kvercetina ima u crnom luku, jabukama, zelenom čaju, a u manjim količinama u zelenom lisnatom povrću.
Voće protiv raka
Čak i ćelije najagresivnijih tipova raka dojke ne mogu da prežive tretman ekstraktima breskve i šljive. Dok su u laboratorijskim uslovima od ovih ekstrakata maligne ćelije umirale, normalnim ćelijama to uopšte nije naškodilo.
Dr Dejvid Birn i dr Luis Cisneros-Zevalos, koji su sproveli ovo istraživanje, zaključili su da se ovaj efekat postiže zahvaljujući dvema komponentama fenola, poznate kao hlorogena i nehlorogena jedinjenja, uništavaju ćelije raka. Mada ovih komponenti ima i u drugom voću, šljiva i breskva su njima posebno bogate.
Ovo istraživanje, obavljano na životinjama, potvrdilo je da ekstrakti voća u principu imaju antikancerogena svojstva.
Vitamin E čuva jetru
Vitamin E može mnogo pomoći da se reguliše stanje masne jetre, ili nealkoholnog steatohapatitisa, kako se ovo oboljenje naziva. Ono se javlja kod ljudi koji ne piju alkohol, ali kad počne da se razvija, podseća na alkoholno oboljenje jetre, uključujući i upalu. Ovo stanje je uglavnom povezano sa gojaznošću. Iako ne daje izrazite simptome, na kraju može da se završi cirozom jetre ili kancerom.
Najnovije istraživanje istraživača sa Univerziteta Kolumbija pokazuje da je primane vitamina E u količini od 800 IJ, svakodnevno, daje mnogo bolje rezultate u tretamnu ovog poremećaja nego lek poiglitazon, koji se dosad koristio za tretman ovog stanja.
Najbolji prirodni izvori vitamina E su suncokret, a zatim sojino i maslinovo ulje.
Potrebno nam je više vitamina D
Izgleda da u okviru svetske populacije opšti manjak vitamina D poprima razmere epidemije. Osnovni razlozi za to su: 1, život prevashodno u zatvorenim prostorijama (i savet da se izbegava sunčanje), 2. opadanje konzumacije veoma masnih namirnica (slanine i masne ribe, koje su praktično jedini izvor ovog vitamina u ishrani), usled preporuka zdravog životnog stila.
Poznato je odavno da vitamin D igra veoma važnu ulogu u zdravlju kostiju. Manjak može da dovede do rahitisa kod dece, a osteoporoze kod odraslih. Ali, daleko od toga da je to sve!
“Vitamin D povećava vašu sposobnost da se borite protiv infekcija, a takođe smanjuje određene destruktivne upalne procese u telu, uključujući i upale povezane sa parodontozom”, kaže istraživač sa Kalifornija univerziteta, Mark Rajder.
Uzimajući u obzir da istraživanja ukazuju da vitamin D igra ulogu u poboljšanju rada imunog sistema i prevenciji srčanih oboljenja, raka i Alchajmerove bolesti, stručnjaci sada veruju da do sada preporučivane doze (200 do 600 IJ) nisu dovoljne – i preporučuju dnevnu dozu od 1000 IJ.
Za ljude koji žive daleko od ekvatora (što je slučaj i kod nas) to praktično znači da se u sunčanim danima treba više izlagati suncu (bar sat dnevno, ne mora odjednom), a u zimskom periodu je veoma poželjno uzimati prirodne suplemente ovog vitamina.
Ako uzimate suplemente vitamina D u apotekama, tražite vitamin D 3 (holekalciferol), koji je prirodni oblik ovog vitamina. U apotekama možete naći suplemente vitamina D pod nazivom vitamin D2, ali on je sintetički i nije ni približno tako koristan.
Grožđe čuva srce
Konzumacija grožđa pomaže da se snizi visok krvni pritisak, poboljšava funkcionisanje srca i smanjuje rizik od srčanih oboljenja i tzv. metaboličkog sindroma. Ovo otkriće je saopšteno na Konferenciji o eksperimentalnoj biologiji u Anahajmu u Kaliforniji. Ovo povoljno delovanje grožđa, prema istraživačima, potiče od bogatstva fitohemikalija koje ono sadrži.
U eksperimentu na pacovima, jedna grupa je hranjena tipičnom lošom američkom hranom, a drugoj grupi, koja je hranjena istom tom hranom, u ishranu je dodat prah grožđa. Pokazalo se da je grupa pacova kojoj je dodat prah grožđa u hranu, u odnosu na kontrolnu grupu, imala niži krvni pritisak, bolji rad srca i smanjene pokazatelje upalnih procesa u krvi i srcu. A ono što je još interesantnije, jeste da je ta grupa imala bolju toleranciju na glukozu (manji rizik od šećerne bolesti) i niži nivo triglicerida u krvi.
Pistaći prevencija protiv raka
Uvođenje pistaća u redovnu ishranu može da smanji rizik od nekih vrsta raka. To je utvrdilo proučavanje Univerziteta Teksas.
Prezentovano je na Knferenciji Američkog udruženja za istraživanje i prevenciju raka. Poznato je da su pistaći veoma bogati vitaminom E, poznatim kao gama-tokoferol, koji se povezuje sa smanjenjem rizika od nekih vrsta, raka, posebno, po rečima istraživača L. Hernandeza, unos većih količina gama-tokoferola smanjuje rizik od raka pluća.
Iako su pistaći dosta kalorični, kažu istraživači, šezdeset grama dnevno ne bi doprinelo gojaznosti, a predstavljalo bi ne samo prevenciju protiv raka, već i pomoć smanjenju holesterola.
Sunce protiv multiple skleroze
Već tri decenije naučnici znaju da je multipla skleroza mnogo češća u severnim krajevima nego u tropskim oblastima. Istraživači su ovu činjenicu povezali sa time što je u tropskim krajevima osunčanost mnogo veća, pa je i telu lakše da proizvede veće količine vitamina D. Međutim, najnovije istraživanje prof. Hektora de Luke, sa Univerziteta Viskonsin-Medison, pokazalo je da samo izlaganje sunčevim zracima može ublažiti simptome multiple skleroze, nezavisno od količine proizvedenog vitamina D. Zaključak ovog istraživanja, koje je obavljeno na laboratorijskim životinjama, glasi da samo izlaganje sunčevim zracima ima važniju ulogu u kontroli i prevenciji multiple skleroze nego stvaranje ili unošenje vitamina D pomoću dodataka u organizam. Unošenje velikih količina vitamina D u organizam zaista pomaže da se ublaže simptomi multiple skleroze, ali ono ima neželjeni efekat – neprihvatljivo visok nivo kalcijuma u krvi. Za razliku od toga, samo izlaganje sunčevim zracima takođe dovodi do redukcije (smanjenja) simptoma multiple skleroze bez ovog neželjenog efekta.
Prženje nije zdravo
Kad se hrana prži, griluje, suši, dimi ili pasterizuje, to proizvodi određene toksične hemikalije koje podstiču oksidaciju i zapaljenja u telu. Ovi procesi povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i drugih hroničnih oboljenja, pokazuje istraživanje Medicinskog faklteta Maunt Sinaj, objavljeno u Žurnalu kliničke endokrinologije.
Prženje, grilovanje, dimljenje i sušenje stvaraju hemikalije koje se jednim imenom nazivaju AGEs; ove hemikalije i daju specifičan ukus hrani, pa izazivaju naviku. Međutim, štetne su po zdravlje.
Ali, prema rečima istraživača, sasvim jednostavnim načinima se može sprečiti da one nastaju u prevelikoj količini prilikom pripreme hrane: treba kontrolisati toplotu pripreme, da nije prevelika, da se hrana previše ne isuši, a treba izbegavati termičku pripremu već upakovane hrane i fast-fud produkata. Kad smanjimo unos ovih materija, kažu istraživači, telo samo vraća svoje mehanizme odbrane na normalu.
I, naravno, postoje veoma poželjni metodi termičke pripreme hrane, kao što je kuvanje na pari.
Vežbanje za zdravlje
Samo 30 minuta aerobnih vežbi (na primer, šetnje ili džoginga) po tri puta nedeljmo smanjuje rizik od prevremene smrti usled srčanih oboljenja za 60 %.
Ovo je rezultat istraživanja Odseka za kardiologiju iz Nju Orelansa, objavljeno u Američkom medicinskom žurnalu.
Ovo istraživanje je trajalo 6 godina i obuhvatilo uglavnom pacijente sa srčanim oboljenjima. Pacijenti su vežbali triput nedeljno, po deset minuta zagrevanja, potom 30-40 minuta aerobnih vežbi (šetnja, džoging, veslanje ili vožnja bicikla), a savetovan im je i poseban režim ishrane.
U odnosu na grupu koja nije primenjivala ovaj režim, kod ispitanika koji su redovno vežbali rizik od fatalnog ishoda srčanog oboljenja pokazao se 60% manjim.
Preuzeto: Zdravahrana.com
