Jedan od proklamovanih ukrajinskih ratnih ciljeva jeste: isterati ruske trupe sa svoje teritorije. To uključuje i poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala još 2014. godine. Koliko je taj cilj realan?
“Rat je počeo na Krimu – i tamo će se i završiti”, rekao je nedavno ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, jasno stavljajući do znanja da ne želi da se odrekne tog poluostrva koje je posle referenduma prisajedinjeno Rusiji. Zelenski je to izjavio neposredno pre nego što je više teških eksplozija odjeknulo u ruskoj vazduhoplovnoj bazi u blizini mesta Novofedorivka na zapadu poluostrva.
Smatra se da je reč o ciljanom napadu Ukrajine, iako za sada nema zvanične potvrde, niti je Kijev preuzeo odgovornost. Zvanična Moskva sa svoje strane tvrdi da se radi o “eksploziji municije”, a ne o napadu. Prema saopštenju Kremlja, municija je eksplodirala “zbog nemara”. No, ako se zaista radi o napadu, onda bi to bio prvi napad na Krim od potapanja ratnog broda “Moskva” u aprilu ove godine.
Bombardovanje ciljeva na Krimu u suštini bi imalo potpuno drugačiji značaj za Rusiju nego rat u Donbasu ili ostatku Ukrajine. Moskva to poluostrvo, koje je 2014. anektirala, smatra svojom teritorijom, odnosno delom Ruske Federacije. Prema tumačenju Moskve, rat bi se tako proširio na rusku teritoriju, a to bi sigurno izazvalo dalju eskalaciju sukoba.
Ali, i Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom. “Oslobodićemo sva naša područja, zaista sva, uključujući i Krim”, rekao je sredinom juna ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov za CNN. Ipak, kako je objasnio savetnik ukrajinske vlade Jurij Zak, “realan minimum” za sada je “da se ruske snage povuku na granice od pre 24. februara”.
Za Moskvu je Krim čak i važniji od ostatka Ukrajine. On je bio deo Rusije više od 200 godina. Još u 18. i 19. veku carevi su tamo naseljavali etničke Ruse, a tu politiku nastavio je i Staljin. Zato je većina stanovništva na tom poluostrvu sve do danas proruski orijentisana. Krim je tek 1954. pripojen Ukrajinskoj SSR – po nalogu tadašnjeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova i pod okolnostima koje do danas nisu do kraja razjašnjene. Neki smatraju da je razlog možda moglo da bude to što je i sam Hruščov Ukrajinac.
Nakon raspada SSSR, Krim je zvanično ostao ukrajinska teritorija, iako Kijev nikada nije uspeo da potisne Moskvu kao pravog vlastodršca, a većina stanovništva ostala je proruski orijentisana. To se odražava i u činjenici da je Kijev poluostrvu dodelio autonomni status, ali i da je sklopio ugovore o najmu s Rusijom, recimo za strateški važnu luku u Sevastopolju.
Komanda ruske Crnomorske flote tamo je bila smeštena i u sovjetsko doba, a Sevastopolj je takođe jedina značajna luka koju Rusija koristi, a da je, za razliku od luka na severu, bez leda tokom čitave godine. Sevastopolj je važan i u vojnom i u ekonomskom smislu.
Sporazum o iznajmljivanju između Ukrajine i Rusije nije predstavljao veći problem sve do 2014. No, tada su na Majdanu u Kijevu započeli proevropski protesti, a zatim je svrgnut proruski predsednik Janukovič, koji je bio prisiljen da pobegne u Moskvu. Kremlj se tako suočio s opasnošću da dugoročno izgubi Sevastopolj i čitav Krim, koji bi mogli da pripadnu protivniku ako se Ukrajina okrene Zapadu – posebno NATO. I tako je odlučio da pripoji tu teritoriju.
Rusija svoj status na Krimu pokušava dodatno da učvrsti aktuelnim ratom. Osim osvajanja Donbasa, Kremlj je za jedan od svojih najvažnijih ratnih ciljeva proglasio formiranje kopnenog koridora do Krima. Ubrzo nakon pripajanja poluostrva, Moskva je izgradila više miliona dolara vredan most s auto-putem s četiri trake i paralelnom železničkom vezom.
Taj most od 2018. povezuje grad Kerč na krajnjem istoku Krima s ruskim Tamanskim poluostrvom. Bez tog mosta do Krima se do sada nije moglo stići kopnom s ruske teritorije. Do sada je kompletno snabdevanje oko 2,3 miliona stanovnika, koliko ih tamo živi, dolazilo s mora ili preko tog mosta.
Daljim osvajanjima u južnoj Ukrajini Putin bi ostvario i sledeće: povratak na status pre aneksije postao bi praktično nemoguć. Ukrajina bi bila potpuno odsečena od pristupa Azovskom moru, a s obzirom na to da Krim zalazi u Crno more poput ogromnog klina, Rusija bi mogla da kontroliše i blokira kompletan brodski saobraćaj prema Odesi, poslednjoj preostaloj ukrajinskoj crnomorskoj luci. Tu strategiju potvrđuju i žestoke borbe za Zmijski otok uz rumunsku obalu.
U Ukrajini se, međutim, ne može jasno sagledati koliko daleko bi trebalo da se ide s ciljem povratka Krima pod kontrolu Kijeva. Povratak poluostrva je “pitanje o kojem bi trebalo pregovarati diplomatski”, izjavio je vladin savetnik Zak. Predsednik Zelenski takođe je svestan da je ponovno uspostavljanje kontrole, čak i pod mnogo boljim okolnostima nego što je to trenutno slučaj – gotovo nemoguće. “Mislim da bi to značilo stotine hiljada žrtava na našoj strani”, rekao je nedavno Zelenski za američki informativni portal Axios.
No, trenutno je isto tako potpuno nejasno kako bi se do toga moglo doći pregovorima. Zbog trenutnog odnosa snaga, strateške važnosti Krima, ali i zbog jasne lojalnosti velike većine njegovih stanovnika Rusiji, deluje da je to u ovom trenutku praktično nemoguće, piše nemački Dojče Vele.
