Neki tvrde da je razlog tome njihova prilagodljivost, kvalitet života i osećaj pripadnosti zajednici. Evo šta o životu na vrhu zemaljske kugle kaže 39-godišnja Dagni Rejkjalin, majka troje dece, grafička dizajnerka i autorka bloga “Nordic Mum”. Dagni sa suprugom, dva sina (18 i 9 godina) i trogodišnjom ćerkicom živi u Akurejriju, drugom po veličini gradu na Islandu.
Svetska istraživanja Islanđane godinama svrstavaju u vrh najsrećnijih nacija. Zašto vaša deca rastu u srećne ljude?
Nekoliko stvari tome pridonose. Na primer, škole nisu privatne, već gradske i jako su dobre. Sva deca iz komšiluka pohađaju istu školu i među njima nema razlika, svi su jednaki, bez obzira na status – i to je vrlo važan faktor. Takođe, kako smo mala zemlja, većina ljudi živi blizu svoje rodbine pa deca odrastaju znajući i članove svoje šire familije i na njih mogu da se oslone u svakom trenutku.
Kakvi su Islanđani roditelji?
Uglavnom su prilično opušteni. Mnogi stranci smatraju da u našim školama nedostaje discipline, ali većina naše dece o poštovanju ne uči u strogoj okolini, već u onoj koja im pruža vođstvo, koja ih ohrabruje i voli. Roditelji iskazuju svoju ljubav bodreći i podržavajući svoju decu ‒ mi to nazivamo “vitamin H” (slovo H označava reč hrós, što znači kompliment ili pohvala), kao i zagrljajima i poklonima – neka islandska deca imaju čak i previše stvari.
Nordijski narodi poznati su po tome što im deca spavaju u kolicima na otvorenom.
Pre više od 100 godina kuće su bile loše građene i imale su slabu ventilaciju pa su roditelji u svakoj prilici radije decu dobro oblačili i stavljali da spavaju napolju, na čistom vazduhu. Iako za to više nema potrebe, ova se tradicija nastavila i do danas.
Uobičajeno je da deca spavaju napolju, ali uvek na sigurnom mestu i tamo gde ih roditelji mogu neprestano nadgledati. I moja su deca, dobro obučena i zaštićena, u popodnevnim satima spavala van kuće. Nisam ih ostavljala napolju jedino kada su temperature bile niže od -10 °C, ali za Island su karakteristične temperature od 5 do 15 °C, čak i tokom leta.
Koje su dobrobiti spavanja napolju?
Svež i hladan vazduh direktno s Arktika donosi brojne dobrobiti. Deca mnogo bolje spavaju, čak 3 – 5 sati, pa se bude odmorna, a i roditeljima dobro dođe ova praksa. Kad sam bila na porodiljskom, imala sam više vremena za bavljenje kućnim poslovima pa sam se osećala slobodnijom – mogla sam da izađem da prošetam, odem do prodavnice ili kafića, puštajući dete da, pod mojim budnim okom, spava napolju u kolicima.
Ritual po kojem su Islanđani poznati su časovi plivanja za bebe. Zašto su toliko popularni?
Na ovim časovima vrlo rado učestvuju mnogi roditelji sa svojim mališanima, već od tri meseca starosti. Sve bebe od rođenja imaju uređenu reakciju da u vodi zadržavaju dah. Već nakon nekoliko vežbi nauče da zadrže dah čim vide da ih uranjamo u vodu. Tako, mnogo pre nego što prohodaju, mogu da nauče da trebaju da zadrže dah i nekako da se održe na površini ako padnu u vodu.
Plivanje za bebe, osim sigurnosnih razloga, ima i druge dobrobiti. Ono učvršćuje njihova tela pa im pomaže da se nauče da se ponašaju u drugačijoj, izazovnijoj okolini. Plivanje najčešće uključuje igru, pevanje i istraživanje fizike vode, npr. kako se igračke ponašaju u drugačijoj okolini pa dete s razumevanjem uči da se i njegovo telo drugačije ponaša u vodi nego iznad nje. I ono najvažnije, plivanje s bebom doprinosi stvaranju snažne povezanosti između roditelja i deteta.
Od rođenja učite decu da se sama snalaze, puštate li ih iz istog razloga, da se igraju sama, bez stalnog nadzora?
Većina roditelja veruje da se deca moraju slobodno igrati, bez neprestanog roditeljskog nadzora, ali samo u okolini koja je sigurna za njih. Tako dete kad odraste zna što je sigurno okruženje i da treba da reaguje ako je nešto drugačije. Takođe, roditelji veruju da deca sama treba da shvate kako neke stvari funkcionišu i zbog toga treba da se igraju na zemlji ili da nauče kako da se nose sa snegom. Ali, sigurna okolina je uslov da se detetu dopustite da istražuje svet!
Preuzeto: Yumama.com
