Crna kutija koja će sadržati informacije o uzrocima eventualne propasti čovečanstva biće postavljena na praznu ravnicu na Tasmaniji u Australiji. Istraživači koji stoje iza projekta kažu da je ovo područje izabrano zbog svoje geološke i geopolitičke stabilnosti.
Ostale predložene lokacije bile su na Malti, Norveškoj i Kataru. Istraživači sa Univerziteta Tasmanije udružili su se sa australijskom kompanijom za marketinške komunikacije Clemenger BBDO kako bi stvorili crnu kutiju za našu planetu, za koju kažu da će budućim generacijama dati informacije o tome šta je uzrokovalo propast čovečanstva.
Crne kutije postavljene na avione i automobile igraju neprocenjivu ulogu u utvrđivanju uzroka nesreća, pa zašto je Zemlja ne bi imala, ističu istraživači. Džim Kurtis, izvršni kreativni direktor australijske kompanije rekao je za Ej-Bi-Si da je projekat potpuno nekomercijalan.
Kutija će biti napravljena od čelika debljine 7,5 centimetara i biće ispunjena masom diskova za skladištenje, koji će prema istraživačima beležiti “svaki korak koji napravimo ka” potencijalnoj katastrofi, što znači da će se prikupljati informacije o zagađenju, izumiranju vrsta, zakiseljavanje okeana, kao i događaji u vezi sa klimatskim promenama kao što su prosečne temperature i nivoi ugljen-dioksida.
Crna kutija će imati internet vezu i takođe će prikupljati vesti o ključnim međunarodnim događajima kao što su Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, sastanci svetskih lidera, itd. Iako će izgradnja strukture za smeštaj kutije početi u sredini 2022., na diskovima se već skladište informacije. Crna kutija, koja će biti veličine autobusa, takođe će imati solarne panele za rezervno skladištenje energije.
Istraživači objašnjavaju da je uređaj “napravljen da nas sve nadživi”. Oni navode da je glavni cilj pomoć budućim civilizacijama ili onima koji pristupe crnoj kutiji da shvate šta treba učiniti da bi se sprečile katastrofe.
Istovremeno se nadaju da će ovaj projekat naterati političare da donose odluke o ulaganju novca u očuvanje životne sredine i zaštite života na Zemlji.
– Projekat poziva lidere na odgovornost – da se uvere da se njihova akcija ili neaktivnost evidentira. Kada ljudi znaju da se snimaju, to utiče na ono što rade i govore – rekao je Džonatan Kniboun, jedan od istraživača koji je uključen u projekat.
Preuzeto: Srbija Danas
Foto: Profimedia/ilustracija
