Zemlje EU podeljene su oko toga da li da odobre da se nuklearna energija svrsta u obnovljve energije, čime odlažu jedan od ključnih sporova vezan za klimatsku regulativu.
Pregovarači iz Evropskog parlametna i zemalja EU održali su svoju poslednju rundu pregovora kako bi uspostvaili ciljeve za proširenje obnovljivih izvora energije, prenosi Rojters.
Ključni ciljvi EU jesu smanjenje emisije ugljen-dioksida do 2030. godine, kao i snadbevanje ruskim gasom, međutim kako se navodi, pregovori su usporeni zbog rasprave oko goriva koji se proizvode korišćenjem nuklearne energije.
Francuska vodi kampanju za „niskougljenični vodonik“, termin koji se upotrebljava za opisivanje vodonika proizvedenog iz nuklearne energije, kako bi bio u ravnopravnom položaju sa vodonikom koji je napravljen iz obnovljivih izvora električne energije.
U tom poduhvatu podržavaju je Rumunija, Poljska, Mađarska i Češka, koje su za doprinos nuklearne energije bez ugljen-dioksida u svrhu klimatskih ciljeva.
Ambasadori zemalja EU su na radnom sastanku udvostručile svoje postojeće pozicije ostavljajući neke sumnje da bi pregovori uspeli da donesu zakon, ali su u sukobu oko drugih vrsta goriva koji se mogu smatrati obnovljivim.
Francuska je jedna od zemlja sa najvećim nuklearnim pogonom u svetu i ima poseban interes pošto je nuklearna energija ocenjena ispod ciljeva, a utiču na njene planove za izgradnju novih reaktora.
Francuska ministarka energetike Anjes Panije-Rinaše (Agnes Pannier-Runacher) planira da sazove sastanak ministra pronuklearnih zemalja u utorak kako bi razgovarali o tom pitanju.
Potez EU uticao je na razočarenje Francuske zato što su dali prednost obnovljivim tehnologijama u odnosu na nuklearnu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle nedelje rekla je da će „najsavremeniji nuklearni“ projekti dobiti pristup, a neki i podsticaje EU za podršku zelenoj industriji, dok „strateške“ tehnologije poput solarnih panela uvažavale bi punu pogodnost.
