Kuda ide svet po pitanju rodne ravnopravnosti? Prema Svetskom ekonomskom forumu (VEF), slika je šarolika. Kreće se u pravom smeru, prema poslednjem izveštaju o globalnom rodnom jazu, ali postepeno. Prema trenutnoj stopi napretka, navodi se u izveštaju, biće potrebna 131 godina da se postigne potpuni paritet. I nijedna zemlja još nije postigla punu rodnu ravnopravnost.
Dok zemlje u Evropi i Severnoj Americi imaju tendenciju da rade bolje od ostatka sveta, postoji mnogo varijacija. Sjedinjene Države, na primer, zauzimaju 43. mesto, sa jazom između polova zatvorenim sa manje od 75 odsto, iza zemalja kao što su Kolumbija, Belorusija, Liberija i Kabo Verde. Australija (77,8%) zauzela je 26. mesto, između Mozambika i Čilea, a Kanada (77%) je na 30. mestu, između Slovenije i Barbadosa.
Izveštaj odmerava aspekte kao što su ekonomsko učešće žena (uključujući rodne razlike u prihodima, zapošljavanju i vodećim ulogama), obrazovno dostignuće (sa merama kao što su stopa pismenosti i upisa u obrazovanje), zdravlje i preživljavanje (kao što je očekivani životni vek) i političko osnaživanje (zastupljenost žena u parlamentu, ministarskim pozicijama i godinama sa muškim ili ženskim šefom države).
BBC Travel razgovarao je sa stanovnicima i iseljenicima u nekim od najbolje rangiranih zemalja kako bi bolje razumeli kako je putovati u ove zemlje ili se preseliti u njih.
10 najboljih zemalja u izveštaju o globalnom rodnom jazu za 2023.
Island, jaz od 91,2% zatvoren
Norveška, jaz od 87,9% zatvoren
Finska, jaz od 86,3% zatvoren
Novi Zeland, jaz od 85,6% zatvoren
Švedska, jaz od 81,5% zatvoren
Nemačka, jaz od 81,5% zatvoren
Nikaragva, jaz od 81,1% zatvoren
Namibija, jaz od 80,2% zatvoren
Litvanija, jaz od 80% zatvoren
Belgija, jaz od 79,6% zatvoren
Island
Već 14. godinu zaredom, Island zauzima prvo mesto na VEF rang-listi, pri čemu je rodna razlika procenjena na 91,2% zatvorena. To je jedina zemlja koja je zatvorila više od 90% svog jaza.
Ali ružičasta slika zavisi od toga šta tačno gledate. U izveštaju VEF-a, Island je na prvom mestu po političkom osnaživanju, zahvaljujući činjenici da je skoro 25 od poslednjih 50 godina videlo ženu na čelu države i da su 48% članova parlamenta žene, na primer. Ali nalazi se na 79. mestu po stepenu obrazovanja i na 128. mestu po zdravlju i preživljavanju žena.
Čak i na merenjima gde Island ima dobre rezultate, kao što je razlika u platama, svakodnevna slika je komplikovanija, kaže Hulda Tolgies, psiholog sa Islanda. Razlika u platama između polova na Islandu je manja od većine drugih zemalja, delimično zahvaljujući zakonu iz 2018. koji propisuje da kompanije sa više od 25 zaposlenih moraju da obezbede jednaku platu za jednak rad (ili rizikuju dnevne kazne). Ipak, Tolgies kaže da joj se redovno nudi niža suma novca za govorničke honorare od njenog muža, čak i kada ih nudi ista kompanija – tako česta pojava da ona veruje da je u igri seksizam.
„Veoma je frustrirajuće za mene kao feministkinju da vidim kako stvari zaista stoje ovde“, rekla je ona. „Imali smo predsednicu. Imamo ženu premijerku. Ali ono što vidim su umorne i ‘pregorele’ žene kojima je rečeno da mogu sve.”
Ipak, kažu Islanđanke, ima mnogo toga da se ceni. Prva dama ove zemlje Eliza Rid, kanadska emigrantkinja na Islandu koja je napisala knjigu “Secrets of the Sprakkar: Iceland’s Extraordinary Women and How They Are Changing the World”, primetila je da njena ćerka nosi njeno prezime, a ne očevo, i da je njen muž preuzeo nekoliko meseci roditeljskog odsustva za svako njihovo dete. Zajedno sa Tolgiesom, ona se slaže da zemlja ima dug put da pređe – to nije „rodni raj“. Ipak, piše ona, to je društvo u kome se žene tretiraju ravnopravno sa muškarcima, ili barem postoji namera da se to radi”.
Za ljude svih polova, islandski život ima i druge prednosti: između ostalog, rangiran je kao jedna od najsrećnijih zemalja na svetu i najmirnija.
Namibija
Jedina afrička zemlja u prvih 10 je Namibija, gde se procenjuje da je rodna razlika na 80,2 odsto zatvorena, što je stavlja na osmo mesto. To znači da je najbolja u mnogim zemljama u drugim delovima sveta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo (15., 79,2%), Španiju (18., 79,1%), Kanadu (30., 77%) i Sjedinjene Države (43., 74,8%).
Rangiranje zemlje ima smisla za Penohol Brok, namibijskog trenera rodne osetljivosti u Ministarstvu za međunarodne odnose i saradnju. „Mnogi naši ministri su žene. Mnogo naših ambasadora su žene. I moje kolege sa posla, rekla bih, ne suočavaju se sa diskriminacijom kada je u pitanju putanja karijere – to je bilo veoma zdravo radno okruženje u tom smislu“, ona je rekla.
Ipak, predstavljanje je samo deo jednačine.
“Rodni paritet je odličan korak u pravom smeru. Ali sada je vreme da pogledamo i analiziramo: ‘Dobro, ali za šta se onda zalažu ovi ženski glasovi?'”, rekla je ona.
Što se tiče rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja, „pred nama je još dosta dug put“. Indeks mira i bezbednosti žena 2021, na primer, stavio je Namibiju na 95. mesto, iza drugih afričkih zemalja, uključujući Mauricijus, Ruandu, Južnu Afriku i Ganu.
Ali Brok, koja je takođe živela u Južnoj Africi i Parizu, kaže da ne bi želela da bude nigde drugde.
„Ljudi, muzika, energija – volim to. Tako je raznoliko. Svaki region je tako drugačiji“, rekla je ona. “Vidim toliko potencijala u Namibiji. To je divno mesto”, objavio je BBC Travel.
