Dok je Melisa Lundstrom prolazila kroz svoju kuću primetila je jednog od svojih pasa kako sam leži na udobnom tepihu, ali je ubrzo shvatila da ne zna gde joj je drugi pas.
Počela je da doziva Miksi, a kada je shvatila da je nigde ne može pronaći zabrinula se. Melisa je pretražila celu kuću gore-dole, pitajući se kuda je, zaboga, Miksi mogla da ode.
Provela je više od sata u potrazi za izgubljenim psom. Na kraju, vratila se do tepiha, nadajući se da će je njen drugi pas nekako odvesti do Miksi – i zapravo, jeste. Kada je uplašena vlasnica pogledala svog drugog psa, konačno je shvatila da je i Miksi tu – i da je tu bila sve vreme.
Potpuno crni pas savršeno se uklopio sa njenim crnim tepihom. Miksi je očigledno bilo toliko udobno da je odlučila da mirno leži, čak i dok je njena vlasnica trčala uokolo tražeći je.
Melisi je konačno laknulo, istina, bila je pomalo iznervirana kada je otkrila gde se njena bezbrižna kuca krila. A Miksi i njen brat uopšte nisu bili uzbuđeni.
Što se njih tiče, Miksi se nikada nije izgubila. Bila je tamo sve vreme, a oboje su bili previše lenji da bilo kome išta kažu.
Naravno, ako Miksi ikada ponovo nestane, njena vlasnica će tačno znati gde da traži pahuljastog, ljupkog, stručnog igrača skrivača.
Preuzeto:24sedam
