Društvo insistira na emancipaciji žena, zbog čega ne stižu da do kraja 30-tih završe školu, izgrade karijeru, povežu se sa “pravim” partnerom i rode decu.
Šta si čekala do sada, zašto se nisi na vreme udala i rodila decu? Ovo je jedno od najčešćih pitanja sa kojima se suočavaju žene koje su čari materinstva odlučile da osete tek posle četrdesete godine. Mada je u našem tradicionalnom i patrijarhalnom društvu imperativ da devojke posle završene srednje škole ili fakulteta zasnuju porodicu, sve više žena prvo dete rađa tek kad zakorači u petu deceniju.
Da li je emancipacija, potreba da se žena ostvari na polju karijere i stekne finansijsku i svaku drugu samostalnost, dovela do toga da se granica za rađanje prvog deteta znatno pomeri? Ili za potomstvo nikad nije kasno, čak ni kada mnogi misle da je biološki sat već “otkucao” svoje.
Psiholog Milica Zarin naglašava da žene sve češće postaju majke posle četrdesete jer to više nije nemoguća misija, već stvar želje i odluke.
– Medicina je dosta napredovala na tom polju, pa roditi prvo dete u petoj ili šestoj deceniji nije više pojava na nivou fenomena ili “čuda” – kaže psiholog Milica Zarin.
– Primeri svetskih zvezda koje su se posle 40. odlučile na taj korak uticali su na neku vrstu trenda i kod nas. To je mnogim ženama dalo nadu da nije kasno za majčinstvo. Što se tiče želje da se žene ostvare na profesionalnom planu, na takav sociološki i psihološki trend utiče mnogo faktora. Društvo proklamuje ravnopravnost polova i insistira na emancipaciji žena.
Zbog toga žena, naravno, ne stiže da do kraja tridesetih godina završi školu, nađe stabilan posao, izgradi karijeru, poveže se sa “pravim” partnerom i rodi decu. To su, zaista, preveliki zahtevi za svakog pojedinca, a očekivanja da žena to sve uradi do određenih godina su nerealna i iracionalna. To je preveliki teret koji nose žene savremenog doba.
Sagovornica smatra da treba uzeti u obzir pretpostavku da neke žene kasnije rađaju decu kako bi prolongirale obaveze i produžile mladost.
– Poslednjih decenija u našoj zemlji je primetno da većina mladih ljudi ostaje u primarnoj porodici, kasno se osamostaljuje ili to uopšte ne čini – ističe Milica Zarin.
– Jedan od razloga koji žene navode je loša ekonomska situacija, u čemu ima istine, ali i sve kasnije odvajanje od roditelja i osamostaljivanje. Mlade devojke su ušuškane u porodičnom gnezdu, završavaju fakultet, zapošljavaju se i cela primarna porodica pomaže u održivosti takvog životnog koncepta. To jeste na neki način odlaganje odgovornosti i obaveza.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, od 2010. do 2017, broj žena koje su rodile prvo dete u 40. godini ili kasnije je u znatnom porastu. Naime, 2010. taj broj je iznosio 448, dok se 2017. za potomstvo odlučilo ukupno 785 žena, a najviže u Beogradu, čak njih 359. Trend rađanja od 2010. do 2017. najveći je bio u srpskoj prestonici.
Statistika kaže da je od 785 žena, čak 724 ekonomski aktivno. Kada je o obrazovnoj strukturi reč, najviše je žena sa završenim fakultetom ili akademijom – 380, sa višom školom 54, srednje obrazovanje je steklo 275, osnovno 29, dok su bez škole ili sa nepotpunom osnovnom školom dve osobe.
Prema poslednjoj evidenciji Republičkog zavoda sa statistiku iz 2017, od 785 žena, čak 454 je prvo dete rodilo u braku. Broj dece rođenih u prvom braku je 435, u drugom 19, a vanbračno 331. Poređenja radi, u gradskim naseljima rođeno je 664, a u ostalim sredinama 121 dete.
Milica Zarin kaže da je jedan od najznačajnijih razloga zašto žene postaju majke u zrelim godinama to što verovatno ranije nisu naišle na pravog partnera.
Preuzeto: srbijadanas.com
