Po prvi put u istoriji, jedna velika politička partija u Sjedinjenim Državama ima nekoliko žena koje su proglasile svoju kandidaturu za predsedničku kandidatkinju svoje stranke. Ali TV stručnjaci postavljaju pitanje da li će, uprkos napretku na koji ukazuje veliki priliv žena uvrštenih u Kongres prošle jeseni, SAD ikada izabrati ženu za najvišu vodeću poziciju u zemlji.
Ovo je prilično zbunjujuće kada se uzmu u obzir ranija korporativna istraživanja koja ukazuju na činjenicu da se žene na vodećim pozicijama smatraju jednako efikasnim kao i muškarci. Zapravo, iako razlike nisu bile velike, žene su postigle statistički značajno viši nivo od muškaraca na velikoj većini liderskih kompetencija koje su bile predmet istraživanja.
Ipak, uznemirujuća je činjenica da je postotak žena na visokim rukovodećim pozicijama u preduzećima ostao relativno stabilan otkako je, 2012. godine, sprovedeno originalno istraživanje. Samo 4,9% direktora Fortune 500 i 2% direktora S&P 500 su žene. Ti brojevi opadaju globalno.
Naravno, mnogi faktori doprinose nedostatku žena na višim nivoima. Ljudi su dugo verovali da žene ne teže najvišim činovima organizacije i da se isključuju iz kandidature (mada nedavna istraživanja to osporavaju). Mnoga istraživanja su pokazala da nesvesna pristrasnost ima značajnu ulogu u odlukama o zapošljavanju i napredovanju, što takođe doprinosi smanjenju broja žena na ključnim pozicijama.
Trenutni podaci predstavljaju još ubedljivije dokaze da je ova pristrasnost netačna i neopravdana. Njihovi menadžeri, posebno njihovi muški menadžeri, smatraju da su žene nešto efikasnije od muškaraca na svakom hijerarhijskom nivou i u gotovo svakom funkcionalnom području organizacije.
Žene su ocenjene kao izvrsne u preuzimanju inicijative, radu pod pritiskom, vežbanju samorazvoja, doprinosu rezultatima i pokazivanju visokog integriteta i iskrenosti. Zapravo, smatralo se da su efikasnije u 84% kompetencija koje se najčešće posmatraju. Nasuprot tome, muškarci su ocenjeni kao bolji u dve sposobnosti – razvoj strateške perspektive i tehnička ili profesionalna ekspertiza.
Zanimljivo je da podaci pokazuju da kada se od žena traži da procene sebe, one nisu toliko velikodušne u svojim ocenama. U poslednjih nekoliko godina prikupljeni su podaci (od 3.876 muškaraca i 4.779 žena) o stepenu poverenja koje lideri imaju u svoje karijere i zapaženi su neki zanimljivi trendovi.
Kada se uporede ocene poverenja za muškarce i žene, može se primetiti velika razlika kod mlađih od 25 godina. Vrlo je verovatno da su te žene daleko kompetentnije nego što misle da su, dok su muški lideri previše samouvereni i pretpostavljaju da su kompetentniji od njih. U 40. godini, poverenje se spaja. Kako ljudi stare, njihovo samopouzdanje raste; iznenađujuće, nakon 60 godina primećuje se da samopouzdanje muškaraca opada, dok se samopouzdanje žena povećava.
Ovi nalazi nadovezuju se na druga istraživanjima koja pokazuju da je manja verovatnoća da će se žene prijaviti za posao, osim ako nisu uverene da ispunjavaju većinu traženih kvalifikacija. Muškarac i žena sa identičnim akreditacijama, kojima nedostaje iskustvo za poziciju višeg nivoa, dolaze do različitih zaključaka o pripremi za unapređenje. Muškarac je skloniji pretpostavci da može naučiti šta mu nedostaje dok je na novom poslu. Žena je sklona da bude opreznija i manje spremna da u tim okolnostima istupi. Moguće je da bi ovi niži nivoi samopouzdanja u mlađoj dobi mogli motivisati žene da preuzmu više inicijative, da budu otpornije i da budu prijemčivije na povratne informacije drugih, što ih zauzvrat čini efikasnijim liderima na dugi rok.
Sličan trend možemo videti u percepciji žena o njihovoj ukupnoj efikasnosti liderstva, a njihov rejting raste kako stare. Ovi podaci preuzeti su iz studije koja uključuje 40.184 muškaraca i 22.600 žena i meri ukupnu ocenu efikasnosti muškaraca i žena na 49 jedinstvenih ponašanja koja predviđaju efikasnost lidera. Ponovo, žene u mlađoj životnoj dobi sebe ocenjuju znatno manje efikasnim od muškaraca, ali njihove ocene rastu – i na kraju nadmašuju ocene muškaraca.
Dakle, žene su visoko kompetentne vođe, prema onima koji s njima blisko sarađuju – i ono što ih koči nije nedostatak sposobnosti, već nedostatak mogućnosti. Kada im se pruže te mogućnosti, žene će verovatno uspeti na višim pozicijama kao i muškarci.
Preuzeto: eKapija
