Ipak, izgleda da nije tajna uspeha u samo odustajanju od fakulteta, već ko odustaje i s kakvim ambicijama.
– Na Forbsovoj listi od 400 milijardera – njih 63 nema ništa više od srednjoškolske diplome, a većina je sama stvorila svoje bogatstvo.
Bil Gejts i Mark Zakerberg ispisali su se s Harvarda, Dejvid Gefen je odslušao samo tri semestra na fakultetu, Ralf Loren, Ted Tarner i Stiv Džobs, takođe su odustali od diplome najvišeg stepena.
Milijarderi koji su odustali od fakulteta očito znaju šta rade, a u proseku imaju 9,4 milijarde dolara. S druge strane, milijarderi s doktoratom u proseku imaju 3,2 milijarde dolara, prenosi Investitor.me.
Na Forbsovoj listi više je ljudi koji su odustali od fakulteta od ljudi s doktoratom – 63 na prema 21. U SAD samo 2,5 miliona ljudi ima doktorat, a na desetine miliona ljudi je odustalo od fakulteta.
Kad se prouče statistički podaci, ispada da doktorat povisuje šanse da postanete milijarder. Osim toga, većina ljudi koji nisu završili fakultet ne živi toliko dobro – prosečna plata znatno im je niža od ljudi koji imaju bar prvostepenu diplomu s univerziteta.
Dakle, nije tajna uspeha u samo odustajanju od fakulteta, već ko odustaje i s kakvim ambicijama. Ljudi koji su bez diplome postali milijarderi posebni su jer imaju nešto što ih pokreće da budu uspešni i bogati. Milijardere bez fakultetske diplome mogu se svrstati u dve grupe. Prva je odustala od fakulteta jer su imali specifičan proizvod ili plan za biznis koji su hteli da slede i da mu se posvete, jer su verovali da će uspeti.
Jasno su znali šta žele i nisu hteli da čekaju diplome da to i ostvare. To su inovativni ljudi koji su tačno znali šta će učiniti kad prestanu da idu na fakultet – Mark Zakerberg i Bil Gejts spadaju u tu kategoriju. Druga grupa nije odustala od fakulteta kako bi osnovala firmu i razvila proizvod odmah. Njihov put je sličan ali ipak različit. Oni su radili unosne poslove i napredovali do vrha.
Nakon nekoliko godina napornog rada dobro su procenili kad je vreme za rizik i osnovali su vlastite kompanije. I uspeli su.
Ljudi iz obe grupe imaju jasnu viziju za budućnost, znaju šta žele da rade i u kojem smeru da se razvijaju, imaju snažne radne navike i istinski žele uspeh, žele stvari da obave odmah, spremni su na rizik, inovativni su i ne podnose status kvo i imaju sposobnost donošenja dobrih odluka.
Izvor: biznis.telegraf
