U životu svakog čoveka, poznate ličnosti bar neko vreme imaju važnu ulogu. Sposobnost da oponašamo druge ljude predstavlja važan aspekt našeg učenja jer podstiče interakciju i pomaže nam da upoznamo
svoje društveno okruženje. Međutim, u nekim slučajevima početna oduševljenost sjajem i glamurom poznatih zvezda prerasta u opsesiju, i iako je sasvim normalno da imamo omiljenog pevača, glumicu ili sportistu, važno je da ne razvijemo opsesivnu vezanost za slavne i da oni ne postanu naši jedini uzori.
TV serije i društvene mreže stvorile su okruženje u kojem od malih nogu počinjemo da pronalazimo svoje idole među javnim ličnostima. Njihovu pažnju osvajaju televizijski sadržaji i reklame u kojima sve izgleda mnogo lepše i interesantnije od onoga što imamo kod kuće. Zato ne čudi činjenica da oponašamo i upijamo ono što vidimo na ekranu, i to postaje naša realnost. Na primer, ukoliko omiljeni pevač snimi reklamu za sat ili postane zaštitno lice nekog modnog brenda, neretko ćemo više ceniti njegovo mišljenje od recimo mišljenja naših roditelja ili rođaka i želeti da imamo takav isti sat ili jaknu, smatrajući da će nas to približiti onoj slici koju o sebi želimo da stvorimo, a koja je približna slici naših idola.
Odakle nam potreba da imitiramo tuđe stilove, krademo reči i postajemo nešto što nismo? Zar ne postoji sa druge strane i potreba nas ljudi da budemo originalni, da budemo ono što jesmo?
Neprocenjivo je osloniti se na svoje iskustvo i krenuti napred kroz život bivajući svestan da je sloboda najveći dar koji se ne prodaje ni za šta. Neprocenjivo je pronaći stotinu razloga za osmeh kada nam život
ponudi devedeset i devet razloga za plakanje. Uvek imamo mogućnost da napravimo korak unazad, ali samo da bi uzeli zalet za novu životnu trku i ostavili iza sebe sve one koji su vam govorili da nećemo uspeti.
Vredno je saznanje da ono što imamo mogu imati i drugi ako se potrude, ali neprocenjivo je saznanje da ono što mi jesmo, drugi ne mogu biti. Neprocenjivo je dati današnjem danu šansu da ne bude kao i oni
ostali, već pronaći nešto u njemu što će ga učiniti boljim od ostalih. Treba znati šta učiniti sa svojim strahom i sumnjom, shvatiti da oni ne moraju danas biti vaši gospodari već da oni mogu biti oruđe u vašim rukama, oruđe kojim ćemo napraviti nešto veličanstveno. Neprocenjivo je ne biti dostupan
svakoga trenutka svog života već imati jednu oazu mira u koju se uvijek možemo skloniti u trenucima različitih životnih oluja. Neprocjenjivo je puno toga, samo još treba da naučimo da cenimo.
Ne živimo po ugledu na živote naših idola. Ne kupujmo iste satove, jakne, ne pokušavajmo da razmišljamo kao oni. Cenimo svoj život, poštujemo i slavimo različitost. Bićemo srećniji onda kada prihvatimo činjenicu da smo to što jesmo i da svi u životu imamo određenu ulogu koja nam je dodeljena.
Ne znači da ne treba da imamo uzora na kog se ugledamo, ali ne treba da tragamo za njegovima potezima, mislima i delima. Oslonimo se na sopstvene emocije, sopstvene ideje, obucimo se originalno, postavimo nove granice. Budimo stvarni. Ne živimo po ugledu tuđe živote. Ne predajmo se iskušenju, budimo ponosni na sebe i ne zaboravimo istinu da smo mi samo mi, i da niko drugi to ne može biti.
Stvar je vrlo prosta, svaka jedinka treba da bude posebna. To je povlastica ljudskih bića – biti poseban, živeti po svom. Sve religije i političke ideologije pokušale su da unište tu privilegiju, a ja ovog puta želim da je podržim i podstaknem. Imajmo uzore, ali ne dozvolimo da naša individualnost bude ugrožena. Naša sloboda življenja je apsolutna i ona predstavlja našu najvišu vrednost.
025.rs/redakcija/Bojana Tomić
