Uz nesumnjivo zadovoljstvo koje život s psom donosi, morate biti pripremljeni i na izvesne neugodnosti koje su svakodnevni deo odnosa čovek-pas. Bilo da živite u gradu, selu, da ste na odmoru ili u prevozu, pas se razvija u Vašem društvu.
Treba da pazite da bude zdrav, srećan i zadovoljan, ali isto tako morate voditi računa da ne predstavlja, ni na koji način, smetnju drugim ljudima. Osećaj odgovornosti mora biti višestruko usmeren, kako prema psu, tako i prema svojim sugrađanima, komšijama, gostima. Na taj način će mnogi zameniti odbojnost prema psu (ta odbojnost ima tendenciju jasnog ispoljavanja u gradovima) i konotacija u vezi sa psima će biti drugačija.
Morate znati da posedovanje psa za sobom povlači izvesne troškove. Potrebno je nabaviti opremu za svakodnevnu upotrebu: povodac, ogrlicu, pokrivač, kućicu, činiju, četke, češalj, pa i odeću za zimsko vreme. Kada je u pitanju prenos malih pasa, neophodna je prilagođena torba za tu namenu.
Zatim, odmor donosi izvesne troškove – specijalne ulaznice, vakcinacije, posete veterinaru da bi se dobio takozvani „pasoš“ koji je neophodan (sadrži evidenciju vakcinisanja) ukoliko putujete u inostranstvo. Ako ipak ne vodite psa na put, morate ga ostaviti u pansionu, ili kod prijatelja, što, takođe, iziskuje određene novčane troškove.
OPREMA
Štene počinje da se raduje izlascima kada napuni tri meseca. Ukoliko živite u gradu, izbegavajte bučne i prometne ulice, zagađene jarkove i nastojte da ga izvodite na neko tiho i čisto mesto gde, po mogućstvu, ima zemlje i zelenila. U početku bi trebalo da ga češće izvodite, šest do osam puta dnevno, i na taj način ga naučite da bude čisto.
IZBOR POVOCA
Preporučuje se da kupite jednostavnu ogrlicu od ravne kože, koja je prilagođena njegovom rastu i na koju ćete ga navikavati od napunjenih dva meseca života. Uverite se da je dobro pritegnuta da je se štene ne bi moglo osloboditi prilikom povlačenja povoca. Nemojte uzimati ogrlice sa zvonima, to će ga samo nepotrebno uplašiti i smetati ukoliko šetate sa prijateljima.
Veoma je važno pravilno izabrati povodac, s obzirom da upravo povodac povezuje psa sa gazdom prilikom šetnje. Njegova funkcija je da efikasno prenosi impulse date rukom. Najbolji edukativni povodac je napravljen od kože, savitljiv, lak, dužine između 1m i 1,20m. Nemojte uzimati duži povodac, zbog saobraćaja. Ostala oprema će biti potrebna kada pas poraste.
Ako je Vaš pas sklon povlačenju konopca, preporučuje se ogrlica koja steže vrat, kožna, metalna ili plastična, koja obrazuje klizni čvor („davilica“). Nju mogu koristiti svi tipovi pasa, a posebno se upotrebljava prilikom vežbi, tokom kojih se izvode kratki trzaji da bi se životinja pozvala na red, izbegavajući pri tom svaku grubost.
Nastojte da izbegnete suviše kratak povodac, time uskraćujete psu slobodu kretanja, i na taj način možete povećati njegovu agresivnost u odnosu na ostale pse koje sreće u šetnji. Povodac sa kalemom (fleks-povodac) je sve rasprostranjeniji i daje psu dovoljno slobode za kretanje.
Mogu se naći razni plastični (jeftiniji su), pamučni, kožni, pleteni, metalni povoci. Obratite pažnju i na kopču ukoliko je Vaš pas snažan. Neki modeli imaju malu otpornost na uzastopno vučenje. Najbolje je uzeti one koji se otvaraju pritiskom na obe strane i automatski se zatvaraju zahvaljujući pločnoj opruzi.
OGRLICA
Određene rase imaju specijalne ogrlice – buldog, bordoška doga i napuljski mastif nose veće i deblje ogrlice, koralne; dobermani nose tanke, hrtovi i vipeti kožnu ogrlicu veoma široku u sredini, a usku na krajevima, škotski terijeri nose ogrlice boje škotskog kilta, pinčeri, jazavičari, „jorki“ ili veliki psi ogrlice sa gustim krznom, švajcarski pastirski psi nose velike kožne ogrlice ukrašene metalnom pločicom koja predstavlja kravu.
Postoje određeni povoci za prefinjene pse, i oni se slažu sa ogrlicama modernih boja; a male luksuzne rase nose modele od velura ili jagnjeće kože, sa zlatnim zakivcima ili dragim kamenjem.
Ogrlica treba da ima pločicu na kojoj se nalazi adresa vlasnika. To je vrlo korisno, s obzirom da ne proverava svako broj tetovaže kod izgubljenog psa, a to se i izbegava ukoliko je pas agresivan. Kad ste kod kuće, skinite psu ogrlicu, kako bi mu dlaka na vratu disala i vratila se na svoje mesto.
ŽIVOT U GRADU
Nemaju svi psi tu sreću da žive na selu. Da bi pas ostao u formi, neophodno ga je izvoditi četiri puta dnevno, što je suviše često za gazdu koji radi. U svakom slučaju, nemojte mu uskratiti jutarnju i večernju šetnju. Pas ima potrebu da skače i trči, tako da bi bilo idealno da ga izvodite u obližnji park.
Nažalost, urbanisti često ne predviđaju slobodan prostor za pse koji bi trčkarali po gradskom zelenilu. Najčešće, pas skakuće na povocu po trotoaru i obavlja svoje potrebe, u najboljem slučaju u kanalu, u najgorem bilo gde.
U Francuskoj izvesni gradovi vode računa o psima stvarajući ograđen prostor, što je inicijativa koja bi trebalo da je zastupljenija. Zatim, u Francuskoj im je dozvoljen pristup u prodavnicima, pa i nekim restoranima. U SAD-u jedino mali psi koji se prenose u torbi i psi-vodiči za slepe imaju prava da uđu u metro i autobus. U Belgiji i Švajcarskoj psi mogu da koriste gradski prevoz, ali se za najveće plaća karta. Što se taksista tiče, neki prihvataju pse, mada bi bilo pristojno navesti veličinu životinje.
Iako je gradsko okruženje ponekad vrlo neprijateljski raspoloženo prema psu, ipak psi u gradu imaju pravo na udobnost luksuznih salona za doterivanje, na različite butike, prodavnice sa igračkama, proizvodima za negu i sl.
Iako izgleda da pas na selu ima veću slobodu kretanja, treba napomenuti da i njemu nije dozvoljeno da sam luta po poljima, tuđim imanjima, šumarcima. Takođe, prednost života u gradu je velika rasprostranjenost opremljenih veterinarskih ordinacija i klinika, te će pas koji živi u gradu brže dobiti odgovarajuću negu ukoliko se razboli.
Urgentne službe rade svakodnevno, 24 časa, kao i veterinarska služba za kućno lečenje. Postoje i ambulantna kola za životinje, sa nosilima za prenos bolesnih i povređenih pasa koji ne mogu da hodaju.
STANOVANJE
Bilo da živi u kući ili stanu, neophodno je da mu odredite kutak koji će biti samo njegov.
ŽIVOT U STANU
Najčešće pas sam izabere svoje omiljeno mesto. On uvek instiktivno legne tako da iza sebe ima zid, dok mu je glava okrenuta spolja. To je, najverovatnije, zaštitni refleks pa treba voditi računa i o tom aspektu kada pripremate kutak za psa.
Primećeno je da psi vole da spavaju na uzdignutim mestima, koja ne treba da budu suviše visoka, kako bi mu bilo omogućeno nesmetano penjanje i silaženje, bez rizika da će se povrediti.
ŽIVOT NA SELU
Na selu je lakše urediti boravište za psa, s obzirom da je manji problem napraviti mu kućicu. Sve kućice, napravljene po istom modelu, su lake za održavanje, s obzirom da mogu lako da se rasklope i očiste. Najbolje je napraviti je od drveta sa smolom (bor, kedar, jela), čiji miris odbija parazite. Nemojte je postavljati u pravcu severa, ili u pravcu velike toplote, već nasuprot dominantnim vetrovima, štiteći je od promaje.
NA ODMORU
Gde god da idete na odmor, Vaš pas će Vas rado pratiti. Međutim, morate biti spremni na razne obaveze koje putovanje sa psom iziskuje.
PANSION
Pansioni su brojni i uvek dobro rešenje ukoliko Vaš pas ne može da krene sa Vama. Najbolji pansioni sa brzo popune, pa je najbolje da rezervišete bar dva meseca unapred. Da bi boravio u pansionu, pas mora da bude tetoviran, vakcinisan i dobrog opšteg zdravlja. Vi, sigurnosti radi, proverite u kakvom je stanju ustanova i kako posluje osoblje.
Ukoliko je okruženje prijatno, pas će lakše podneti rastanak sa Vama. Trebalo bi da ukažete na navike svog psa, i na njegov režim ishrane. Da bi poneo miris kuće sa sobom, spakujte mu ćebence ili pokrivač koji će mu mirisati poznato. Možete i da telefonirate da proverite da li je sve u redu sa Vašim psom. Pansioni su prilično skupi i u cenu često nije uračunata usluga veterinara ukoliko se pas razboli za vreme Vašeg odsustva.
Naravno, treba imati na umu da pansion nije jedino rešenje. Možete psa ostaviti kod prijatelja, suseda ili rođaka, mogu ga čuvati pojedinci koji se budu javili na Vaš oglas, ili ga poverite nekome ko takođe ima psa, pa posle Vi čuvajte njegovog za vreme odmora. Postoje i usluge čuvanja psa kod kuće.
ODLAZAK
Najbolje bi bilo da psa unapred pripremite za odlazak. Vakcinišite ga protiv besnila ukoliko ćete boraviti sa njim u kampu, naselju za odmor, ili ukoliko prelazite granicu. Neke zemlje traže i uverenje o dobrom opštem zdravlju psa, ne starije od osam dana. Druge zemlje propisuju karantin o trošku vlasnika.
U HOTELU
U većini vodiča možete da pronađete informacije o hotelima koji primaju životinje. Specijalizovane organizacije će Vas obavestiti o pravilima koja su vezana za prisustvo psa na plažama.
Tetovažu moraju da imaju životinje u klubovima za čuvanje pasa, zatim oni koji učestvuju na takmičenjima ili nekim skupovima, oni koji borave u kampu ili nekom odmaralištu. Tetovaža je obavezna i za pse u departmanima gde se pojavi besnilo. Vrši se pincetom ili dermografom kod veterinara ili kod stručnjaka za tetovažu sa odobrenjem Ministarstva za poljoprivredu.
TETOVAŽA
Tetovaža se utiskuje na unutrašnju stranu uha ili butine, pod sedativima ili lokalnom anestezijom. Tetovaža sadrži jedno, dva ili tri slova koja prate tri brojke i mora biti čitljiva. Taj natpis se prenosi na karton koji sadrži dva dela i jedan duplikat. Jedan od delova zadržava vlasnik psa, a drugi treba da se preda S.C.C (Centralnom društvu za pse), gde se taj podatak unosi u kompjutersku dokumentaciju.
Stručnjak za tetovažu čuva duplikat tri godine. Tetovaža sprečava eventualnu zamenu rasne životinje u trenutku prodaje i omogućuje pronalaženje izgubljenog psa. Kad se dostavi Centralnom društvu za pse, taj broj omogućuje momentalno pronalaženje koordinanti vlasnika.
Tetoviran pas se čuva osam dana u azilu, što vlasniku ostavlja vremena da ga potraži, da obavesti veterinare, da postavi oglase. Takođe, u slučaju nesreće ili spora, tetovaža može od velikog značaja za osiguravajuća društva.
NA PUTOVANJU
Najbolje je da pre samog putovanja pribavite neophodne informacije u vezi sa aviokompanijom, hotelom, kampom, specijalizovanim organizacijama, turističkim agencijama i sl. Takva vrsta predostrožnosti Vam može uštedeti vreme i izbeći razne neprijatne situacije.
U KOLIMA
Psi vole vožnju automobilom, ali je štenad često uznemirena u toku puta. Dajte im sredstvo protiv mučnine i lek za smirenje (pola sata pre polaska), i na taj način izbegnite probleme. Te lekove ćete naći u veterinarskim apotekama.
Životinja bi trebalo da putuje pozadi, vezana ili odvojena od putnika rešetkom ili mrežom. Nastojte da sprečite isturivanja njuške kroz prozor jer time rizikuje da dobije upalu uha ili grla. Ponesite činiju, bocu vode kao i njegovo jastuče ili pokrivač. Na svakih trista kilometara bi trebalo da se zaustavite i prošetate psa. Nemojte nikada da ostavljate psa u kolima dok stoje na suncu, čak i kada su prozori otvoreni, jer je onda u opasnosti da dobije toplotni udar koji može da mu ugrozi život.
U VOZU
Ukoliko putujete vozom, možete psa nositi u torbi ili korpi uz plaćenu specijalnu kartu. Veliki psi se primaju u kupe pod uslovom da se slože svi putnici. Kondukter može da traži da stavite korpu psu.
U AVIONU
Mali pas može da ostane u kabini, u torbi. Nastojte da ga prijavite prilikom rezervacije, s obzirom da se samo tri životinje primaju na isti let. Za velike pse je predviđen bunker, i treba da bude zatvoren u kavezu koji daje aerodrom. Naravno, i u ovom slučaju treba obavestiti aviokompaniju prilikom rezervacije, s obzirom da se životinje ne primaju na svim letovima.
Pre polaska se daju sredstva za smirenje i ona će ublažiti traumu koju izaziva let u bunkeru aviona.
NA BRODU
Zavisno od kompanije, pas će putovati ili u svojoj kućici ili u Vašoj kabini. Neophodno je uverenje o vakcinama i uverenje o dobrom opštem zdravlju psa.
Preuzeto: Zivotinje.rs
