Disfunkcionalne porodice dolaze u mnogim oblicima ali jedan od čestih primera koji ostavljaju ozbiljne traume za ceo život je kada roditelji u svakoj prili jedno od dece tretiraju kao “primerno” drugoj braći i sestrama.
„Vrlo često ne postoji nužno svesna svest da roditelji to rade deci“, rekla je ona. Obično će emocionalno nezreli roditelj „demonstrirati ljubav prema detetu koje je prijatnije, lakše ili podseća roditelja na sebe“, što zauzvrat negativno utiče na svu uključenu decu. Rajt je podelila neke od uobičajenih znakova da roditelji favorizuju jedno dete u odnosu na svoju braću i sestre, čak i ako su mislili dobro.
1. Imaju stroge ideale za svoju decu
Rajt je rekla da ako roditelj ili oba roditelja imaju neistražene psihološke probleme, oni mogu biti previše kritični i imaju vrlo strogu predstavu o tome kako izgleda uspeh. Ovo se može manifestovati u zamršenoj porodičnoj strukturi, gde svako mora da bude pohvalan, atletski građen, mršav, popularan ili bilo koje drugo merilo postignuća koje roditelji imaju. „Zlatno dete“ je onda ono koje najbolje odgovara idealu, dok bi drugo moglo postati žrtveni jarac porodice .
2. Korišćenje jednog deteta kao jasnog merila
Često će ih porodice sa zlatnim detetom koristiti kao standard uspeha za merenje druge braće i sestara, rekla je Rajt. „U porodičnoj dinamici u kojoj postoji jedno ili više braće i sestara koji pripisuju verziju uspeha roditelja, a sa druge strane brata ili sestru koji to ne čine, roditelji to mogu posmatrati kao pretnju“, rekala je Rajt. Kao rezultat toga, roditelji mogu koristiti zlatno dete kao primer za uspeh drugog deteta. Ako dobije peticu, njihova braća i sestre takođe moraju da je dobiju.
3. Biti prisutniji za jedno dete
Jedan od suptilnijih načina na koji je Rajt videla ovu dinamiku u terapiji je nedoslednost roditelja u pojavljivanju za svoju decu. Na primer, mogu da prisustvuju svakoj košarkaškoj utakmici jednog deteta, ali da propuste većinu pozorišnih predstava drugog. Ili bi mogli da obilaze gimnaziju sa svojim detetom koje je odličnog uspeha, ali da se ne muče sa onim koje je zainteresovano za srednje stručne škole. To ostavlja jedno dete da se oseća kao da su jedan ili oba roditelja emocionalno odsutni iz njegovog života. „Postupci roditelja mogu pokazati favorizovanje u smislu preterivanja aktivnosti jednog brata i sestre u odnosu na drugog“, rekla je Rajt, čak i ako roditelji to ne shvataju ili to namerno rade.
4. Pokazuju samo jedno od svoje dece
Sa više narcisoidnih roditelja, preferencijalni tretman može biti mnogo otvoreniji, rekla je Rajt. To je zato što oni aktivno koriste svoju decu da bi izgledali dobro drugima. Primer je otac sa dve male ćerke, od kojih je jedna konvencionalnije mršava i lepa. Možda će odlučiti da je odvede na teren za fudbal u svom seoskom klubu samo zato što „na nju gleda kao na odraz svog uspeha u svetu“, rekla je Rajt. „Dok bi za drugu ćerku koja je punija, izazvao sopstvenu zabrinutost ili sujetu da nije dovoljno dobra da se sa njim pojavi.
5. Ne negovanje odnosa braće i sestara
Rajt kaže da se na odnose braće i sestara negativno utiče kada osećaju da je jedno dete omiljeno.
„Razvijaju duh ljubomore, nadmetanja i nedostatka sigurnosti među sobom i propuštaju šansu za ono što može biti neverovatno podržavajuća, blisko povezana veza“, rekla je ona. Roditelji koji podržavaju zlatno dete mogu prevideti važnost saradnje i poverenja među bratom i sestrom. Na kraju, rekao je Rajt, ovo utiče na svu uključenu decu.
Zlatnom detetu može biti „mnogo teže da identifikuje koje su njihove istinske potrebe i želje jer su toliko uslovljena da rade ono što drugi ljudi žele“, rekla je ona, jer stalno ljudima ugađanju. U međuvremenu, dete koje se generalno oseća manje favorizovano „može se boriti sa osećanjem niske sopstvene vrednosti pošto je primilo zaista rane poruke da nekako nije dovoljno dobro“, rekla je Rajt.
