Dete ne može da nauči da koristi nošu za jedan dan, a ponekad roditelji nepotrebno zakomplikuju jer pokušaju da od pelena odviknudete koje još nije spremno za to. Da biste poštedeli sebe te muke, evo nekih pokazatelja da dete zaista jeste spremno za navikavanje na nošu.
Signali da je mozak sazreo za odvikavanje od pelena
15 meseci: Dete ume da kaže/signalizira da se ukakilo u pelenu.
18 meseci: Počinje da ga interesuje noša i ne buni se da sedi na njoj.
2-2,5 godina: Pelena mu često ostaje suva tokom dana, noću retko.
2,5 godina: Može samo da sedi na noši kako bi vršilo nuždu.
Evo i još nekoliko saveta koji će vam pomoći da učenje korišćenja noše ne bude mučno.
Znaci da je dete spremno za korišćenje noše
Bebina pelena ostaje suva tokom dana po sat i po do dva.
Oseća neprijatnost i buni se kada mu je pelena mokra, prljava.
Razume šta mu govorite.
Pokušava da nauči ili već samo zna kako da skine odeću.
Gestovima, izrazima lica ili rečima pokušava da vam da do znanja da želi da ide u toalet.
Smanjite stres
Najčešće problemi u učenju deteta da koristi nošu nastaju od toga što su roditelji pod stresom. Previše je pritiska stavljeno na roditelje, koji ponekad prosto ne znaju kako više da se nose sa svim tim. Da biste sebi olakšali odvikavanje deteta od pelena, pokušajte da sve to ne shvatite previše ozbiljno, piše sajt parents.ru. U suprotnom, sve što možete da očekujete su svađe, vikanje i nerazumevanje.
Ako ste pod stresom, nađite način da to izbacite iz sebe, pa se tek onda dajte na posao navikavanja na nošu i sve će ići mnogo lakše.
Ne požurujte stvari
Još jedna stvar koja može da oteža navikavanje na nošu je požurivanja. To je takođe jedan znak stresa – roditelji su u žurbi, pa onda teraju dete da i ono brzo na noši obavi malu ili veliku nuždu. To neće pomoći, naprotiv, jer dete ne zna kako da požuri, ono uči tako što nešto radi u sadašnjem trenutku, razvija se svakog minuta, a vaše: “Hajde, požuri, moram da dodem i do prodavnice” se u to nikako ne uklapa.
Da biste shvatili koliko za decu zapravo nije lako da nauče da koriste nošu, evo primera šta se sve odvija u njihovim glavicama. Recimo da imamo dvogodišnje dete koje treba da nauči da koristi nošu – ne samo što mora da shvati da više ne može da koristi pelenu za to, kao do sada, već ne mora odloži svoju želju da u tom trenutku, recimo, crta, da sačeka da mu roditelj donese nošu, da mu skine odeću, a zatim da samostalno sedi na noši. Ovo je čitav set akcija koje dete mora da nauči i usavrši, a odraslima deluje tako jednostavno.
Osim toga, za učenje voljnog uriniranja, odnosno detetovo shvatanje potrebe da piški ili kaki, zasluženi su frontalni delovi mozga, što znači da dok se ti delovi ne razviju, dete jednostavno ne može da nauči da koristi nošu. U skladu sa tim, savet je da se dete ne uči pre druge godine života da vrši nuždu u nošu.
Objasnite detetu
Potrudite se da detetu – kao što biste i odraslom čoveku – objasnite da ćete ga sada učiti da koristi nošu. Nemojte da se plašite da vas neće razumeti, ovakav razgovor će između vas stvoriti poverenje, pa će učenje ići mnogo lakše. Možete da objasnite detetu da i životinje imaju mesto gde vrše nuždu, što je posebno pogodno ako imate kućnog ljubimca, ili mu približite temu tako što ćete igračke stavljati na nošu. Dakle, pretvorite to u igru i dete će brzo postati vaš saveznik.
Takođe, pohvalite dete kada uspe da obavi nuždu na noši, ali nemojte da ga posramljujete kada se u toku procesa učenja uneredi u gaćice.
Budite strpljivi
Deca po prirodi nisu bezobrazna, kako neki misle. Baš suprotno, mališani vole da usvajaju nove stvari koje im roditelji pokažu, ali je poenta u tome da im pokažete, da im nudite nošu, ali da ih ne pritiskate – jer će tada postati neposlušna i to će otežati ovaj proces potpuno bespotrebno.
