Često vrlo proizvoljno za neko dete kažemo da je razmaženo, zato što nam se neko ponašanje mališana u trenutku učini lošim. Stručnjaci otkrivaju po čemu se zaista prepoznaje da je dete razmaženo, proverite da li se vaš mališan uklapa u opis.
Besni kad mu kažete “ne” dok ne dobije šta želi
Svako dete će na ovaj ili onaj način izraziti razočaranje kada mu kažete da nešto ne može, ali razmaženoj deci je posebno teško da prihvate “ne” kao odgovor.
Tantrumi ili napadi besa možda su prikladni određenoj fazi razvoja – kod veoma male dece koja ne mogu adekvatno da izraze svoja osećanja, objašnjava porodični terapeut Lenaja Smit Kraford. Ali, ako se to dešava veoma često i ne prolazi kako dete odrasta, to može biti znak razmaženosti.
“Kako vaše dete obično reaguje kada mu kažete reč ’ne’? Razmažena deca ne mogu da podnesu tu reč. Oni očekuju da dobiju ono što žele i obično i dobiju”, kaže psiholog Mišel Borba, piše bestlifeonline.com.
Nikad nije zadovoljno onim što ima
Razmažena deca mogu da imaju sve igračke i odeću ovog sveta, ali nikad nije dovoljno – uvek žele još.
“Zbog toga što imaju mnogo, to uopšte ne cene i postaju pomalo pohlepni”, kaže psiholog Borba.
Umesto da budu zahvalni za ono što imaju, oni su stalno fokusirani na sledeću stvar.
“Možda će početi sve manje da govore ’hvala ti’, a sve češće da izgovaraju ’želim’”, kaže porodični terapeut Kraford.
Misli da se svet vrti oko njega
Razmažena deca su egocentrična i uopšte ih nije briga da li nekim svojim ponašanjem izazivaju kod nekoga osećaj neprijatnosti.
“Oni više misle o sebi nego o drugima, smatraju da su privilegovani i očekuju specijalne usluge”, kaže psiholog Borba.
Sve želi odmah
Ono što je karakteristično za razmaženu decu je da nisu strpljivi – kada žele nešto, žele to odmah.
“Roditeljima je često lakše da detetu daju to što traži, nego da odlažu njegov zahtev”, ističe Borba.
Ne ume da gubi
Nijedno dete nije srećno kada u nečemu izgubi ili ne uspeh, bilo da je u pitanju školska utakmica ili društvena igra. Međutim, razmažena deca ne umeju da gube niti da kontrolišu svoje razočaranje kada ne pobede.
“Ako vaše dete uvek krivi druge za nešto što nije dobro uradilo, očekuje da ga pohvalite za sve što radi, viče na druge ako nešto ne rade onako kako oni smatraju da treba, ne ume da oda priznanje članovima svog tima ili protivnicima, moguće je da imate posla sa razmaženim detetom”, kaže terapeut Virdžinija Vilijamson.
Ne odustaje dok ne dobije ono što želi
Razmažena deca koriste manipulativne taktike da dobiju ono što žele, bilo da to zahteva da lažu ili izazivaju osećaj krivice kod roditelja.
“Na primer, odlaze kod jednog roditelja i govore da im je drugi roditelj nešto dozvolio”, navodi terapeut Kraford.
Ne želi da uradi ništa dok ga ne zamolite ili ne podmitite
Sasvim je normalno da ponekad morate malo da se ubeđujete sa detetom da bi opralo zube ili rasklonilo svoje igračke, recimo. Ali, kada roditelj nešto kaže, dete bi trebalo da ga posluša. Ukoliko vaš mališan odbija da uradi čak i najosnovnije zadatke dok ga ne zamolite ili na neki način podmitite, bilo igračkama, slatkišima ili novcem, krećete se u “pogrešnom smeru”.
“Ako oslanjate na podmićivanje da motivišete svoje dete, sledeći put kada zatražite od svog osmogodišnjaka da raskloni sudove sa stola, na primer, nemojte da se iznenadite ako vas pita: ‘Koliko ćeš da mi platiš?'”, napisala je klinički psiholog Suzana Gelb za huffpost.com.
Ukoliko ste prepoznali svoje dete u ovim redovima, znajte da se razmaženost može “ispraviti” – istina, to nije lak posao, zahteva mnogo truda, vremena i živaca, ali nije ni nemoguć. Donesite odluku i polako, dan po dan korigujte ponašanje svog mališana.
