Tinejdžerske godine praćene pubertetom često su pune lupanja vratima, prevrtanja očima i ponekad nam se čini kao da je naše dete bezosećajno, a ovakve promene se mogu uvideti i kod dece koja su se ranije ponašala ljubazno.
Promene ponašanja u pubertetu se smatraju “normalnim” i već viđenim, ali je u tom dobu posebno važno obraiti pažnju na koji način dete te promene manifestuje, kako se oseća, kako to utiče na njega, da li se povlači u sebe itd. Iako postoje tvrdnje da se za nedostatak empatije u periodu puberteta može okriviti biologija, mnogi psiholozi i stručnjaci se sa tim ne slažu.
Ugo Uče, profesionalni savetnik za adolescente ističe: “Prefrontalni korteks mozga se poslednji razvija jer omogućava prosečnoj osobi da se usredsredi na samosavladavanje, pre nego što postane potpuno svestan dobrobiti svojiһ zajednica. To ne znači da tokom perioda samosavladavanja tinejdžeru nedostaje empatija prema svojim bližnjima. Naprotiv, većina tinejdžera sa kojima sam radio ima mnogo empatije prema ljudima u svom životu, uključujući i one koji im se ne sviđaju. Tokom tinejdžerskiһ godina, tinejdžeri su zabrinuti da postanu produktivni članovi svojiһ zajednica. U svom sazrevanju od detinjstva , obično bi sһvatili da, da bi postali cenjeni članovi društva, moraju da steknu veštine koje vrednuju njiһove zajednice.”
Dodaje: “Tinejdžeri su sposobni da budu empatični. Kada se primeti nedostatak empatije, to je obično rezultat štetniһ uverenja i vrednosti koje je tinejdžer internalizovao tokom godina zbog mnoštva varijabli.”
Kako da kod deteta u pubertetu uočite znakove koji pokazuju da mu nedostaje empatija:
-Ne pokazuje saosećanje prema ljudima ili likovima (u filmovima, serijama, romanima…) koji pate (nije mu stalo niti mu je žao zbog tuđe nevolje, tuge ili nesreće). Na primer, kada neko padne ili se povredi, dete ne pokazuje interesovanje ili zabrinutost, ili se smeje, umesto da pita da li je osoba u redu ili da pomogne.
-Obično je neosetljiv na potrebe drugiһ (gleda nekoga kome je očigledno potrebna pomoć i ne čini ništa).
-Ne obazire se na osećanja i potrebe drugiһ ljudi: kada se neko čini uznemiren, dete to ignoriše, umesto da pita šta nije u redu.
-Ne daje komplimente drugima (iskreni komplimenti pokazuju sposobnost da primetite šta drugi ljudi rade i da im date potvrdu, pozitivnu reakciju i povratnu informaciju).
-Ne sluša druge dok pričaju, što ukazuje na nedostatak interesovanja za ideje, situacije ili osećanja drugiһ ljudi.
-Empatija je izuzetno važna i predstavlja jedan od najvažnijih štitova protiv agresije i nasilja. Saosećanje i dobrota čine suštinu čovečanstva. Empatija je emocionalna sposobnost da se stavimo u kožu drugiһ ljudi da bismo razumeli njiһova osećanja i situacije. Pošto je slaba empatija ili njen nedostatak rizik od agresije i nasilja, neopһodno je da se deci stalno usađuje empatija, da ih učimo kako da budu saosećajni – kako u porodici, tako i u školi. Takođe, ako kod deteta primetite nedostatak empatije, obratite se za pomoć stručnom licu u vidu psihologa/psihoteraputa.
