U moru stalno novih i protivrečnih teorija o ishrani danas je lako da izgubimo orijentaciju. Čak i ako nemamo stvarnih problema, počinjemo da izbegavamo ovo ili ono ili se držimo ovog ili onog specijalnog režima ishrane. Koliko zaista ima potrebe za tim?
Svi mi manje-više znamo osnovne stvari koje se tiču zdrave ishrane, iako ih se možda i ne pridržavamo potpuno. Problem sa savremenim teorijama ishrane je što se često pozivaju na nauku, a u stvari nude potpuno pogrešne i zbunjujuće savete koji često idu protiv zdravog razuma. Zaista, kad u časopisima, na internetu i ne televiziji počnemo da slušamo kako nam ubedljivo objašnjavaju takve i slične stvari, počinjemo da sumnjamo u sebe i da pomišljamo da možda ipak ne znamo dovoljno o ishrani.
Da navedemo samo neke od stvari koje su decenijama predstavljane kao “naučna saznanja” i koje su dovele do toga da se čitave generacije potpuno pogrešno hrane: margarin je dobar a puter ne valja, treba jesti rafinisana biljna ulja, izbegavati masti i zameniti ih ugljenim hidratima, mleko i mlečni proizvodi ne valjaju i slično. Sa druge strane, danas “alternativci” u ishrani popularišu neke preporuke koje nemaju nikakve osnove ni u nauci ni u praktičnom iskustvu: da su žitarice štetne za ljudsku ishranu, da treba izbegavati gluten, da je samo sirova hrana zdrava i slično. Kako se snaći u svemu tome?
Pa da počnemo od jednostavnih stvari, od onoga što su znale naše deke i bake, a što nesumnjivo zna i svako od nas. Integralne žitarice (crni hleb, kačamak i sl) su osnov ljudske ishrane, mleko i sir su hranljivi, voće i povrće je zdravo, jaja su veoma hranljiva, treba jesti umereno. Retko ko može reći da ne zna te stvari. I to su najosnovnija, iskustvom potvrđena, zdravorazumska pravila zdrave ishrane koja su dovoljna za ogromnu većinu zdravih ljudi. (Kažemo zdravih, zato što određena oboljenja zahtevaju i poseban, prilagođen režim ishrane.)
Pa da se pozabavimo svakim od njih.
Jedite umereno. Ovo je osnovni savet, jer previše hrane, makar ona bila i najzdravija, nije dobro. Kako da znamo da li jedemo više nego što nam treba? Sasvim jednostavno: ako se ne gojimo, jedemo onoliko koliko nam treba; ako se gojimo, jedemo više nego što nam treba. Veoma retko postoji neki drugi razlog za gojenje osim toga što unosimo više hrane nego što organizam može da potroši. A na ovo se nadovezuje sledeće: većina dijeta ne pomaže na duže staze. Ima mnogo programa za mršavljenje i dijeta, a neki od njih su potpuno nerealistični i neprimenljivi na duži rok i ne pomažu nam da naučimo da kontrolišemo svoj apetit, da mršavimo polako i da održimo stabilnu poželjnu telesnu težinu.
Nije zdravo sve što se naziva “zdravom hranom”. Ako mislite da je neka namirnica zdrava samo zato što piše “bez šećera”, “bez glutena”, “bez mleka”, “veganska”, “minimum soli”, “potpuno prirodno”, verovatno se varate. Loša hrana je loša bez obzira šta piše na njenom pakovanju. Ogromnoj većini ljudi, iz striktno zdravstvene perspektive, uopšte nije potrebno da se hrani “veganski, bez šećera, bez glutena, bez mleka”, itd. Jedino vam vaš lekar i nutricionista, nakon pažljivih i detaljnih ispitivanja, mogu sa punim autoritetom dati preporuku da ovu ili onu namirnicu smanjite ili izbacite iz ishrane. A taj autoritet svakako nemaju prodavci i samozvani nutricionisti koji će, naravno, po prirodi stvari, učiniti sve da popularišu i prodaju svoje proizvode i teorije označavajući ih kao “zdrave”. Birajte prirodne namirnice – voće i povrće sa pijace, hleb od integralnog brašna – i nećete pogrešiti.
Nema potrebe izbegavati žitarice i mleko. Među najčudnije nutricionističke ideje danas svakako spada ona da su žitarice štetne. Međutim, milenijumima su žitarice bile, a to su i danas, osnovna hrana većine čovečanstva. Nema apsolutno nikakvih ni iskustvenih ni naučnih indicija koje bi ukazivale da bi žitarice mogle da budu štetne. Govorimo, naravno, o integralnim žitaricama, ne o rafinisanim i prerađenim. Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, i oni spadaju u osnovne ljudske namirnice. Kod nekih planinskih naroda koji su veoma dugovečni, mleko i mlečni proizvodi su osnovne namirnice. Druga je priča mleko sa farmi u koje dospevaju razne hemikalije i antibiotici. Dakle, birajte mleko, sir, puter, jaja i drugo od krava, ovaca, koza, koka koje prirodno pasu (ili organsko, ako možete da nađete) – i nemate razloga da brinete. Te namirnice su zdrave – naravno, ako ne preterujemo sa njima.
Zamenite manje kvalitetne namirnice kvalitetnijim. Ako ste koristili beli hleb i testenine, pređite na integralne. Ako ste kuvali na rafinisanom suncokretovom ulju, pređite na maslinovo, kokosovo i druga zdrava nerafinisana ulja. Ako ste jeli dosta slatkiša, zamenite ih slatkim voćem. Ako niste jeli dovoljno povrća, uvedite salatu ili kuvano povrće u svaki obrok.
I to bi bilo dovoljno da se hranimo sasvim zdravo.
Preuzeto: Zdravahrana.com
