Naši mladi genijalci, pravo iz Matematičke gimnazije u Beogradu otišli su tog 9. oktobra na takmičenje iz informatike u Bukureštu i vratili se sa čak četiri medalje oko vrata.
- Prva srpska zlatna medalja iz informatike.
- Petar i njegovi drugari putuju širom sveta na takmičenja sa svojim profesorima.
- Imam i loše ocene u školi, relativno loše.
- Ne znam tačno čime bih se bavio, ali voleo bih da mogu da pomognem državi
Među te tri medalje, stigla je i prva srpska zlatna medalja iz informatike, a nju je osvojio sjajni maturant Mladen Puzić, koji je u okviru 5. Media Marketa bio gost portala SrbijaDanas.com.
Portal SrbijaDanas jedini je portal koji je tog dana intervjuisao ovog prepametnog mladića, punog života spremnog da pokorava svet svojim programiranjem, ali njemu nije smetalo što malo ljudi zna za njega, sve je posmatrao sa osmehom na licu i najavio da će ponovo zlato stići u Srbiju.
– Ovo skorašnje takmičenje je moje najuspešnije takmičenje, možda i najdraže. Svake godine, već tri godine za redom učestvujem tamo, to mi je bilo prvo seniorsko međunarodno takmičenje. Pre dve godine sam tamo osvojio bronzanu medalju, prošle godine srebrnu, a sada sam osvojio prvu srpsku zlatnu medalju na tom takmičenju. Veoma mi je drag taj rezultat. Drugari su mi čestitali, a i ja njima, jer su i oni uzeli medalje, što je veliki uspeh i svi smo bili zadovoljni – rekao je zadovoljno Mladen za naš portal.
Učenici Matematičke gimnazije iz Beograda osvojili su jednu zlatnu i tri bronzane medalje na međunarodnom takmičenju iz informatike održanom u Rumuniji, Mladen Puzić najsjajniju, a bronzane Jovan Bengin, Marko Šišović i Mateja Vukelić.
Takmičenje “Romanian Master of Informatics” održano je od 9. do 12. oktobra u Bukureštu na kome je učestvovalo 118 takmičara i 29 timova. Oni su tokom dva takmičarska dana rešavali šest zadataka po pravilima Međunarodne olimpijade iz informatike. Zbog čega baš informatika
Mladen nam je otkrio i kako je započelo njegovo aktivno takmičenje i zbog čega je izabrao baš informatiku.
– Počeo sam kao matematičar, to je put svakog informatičara, zato što takmičenja iz matematike kreću ranije, jer se matematika uči od prvog razreda osnovne škole, ali onda sam u nekom trenutku shvatio da me informatika više zanima i tome sam se posvetio. I za informatiku mi je potrebno mnogo matematike, tako da mi je i to draga tema – rekao je Mladen.
On i njegovi drugari putuju širom sveta na takmičenja sa svojim profesorima, ali kako Mladen ističe nije mu problem što je razdvojen od roditelja, jer se svuda lepo druže i pronalaze prijatelje.
Mladen Puzić i Jelena Hadži PurićFoto: Srbija Danas
-Nisam imao preterano problema ni na jednom takmičenju, govorim dobro engleski, a i većina takmičara govori engleski, tako da možemo da pričamo i družimo se. Imam dosta prijatelja koje sam upoznao na tim takmičenjima, a kako sam dosta samostalan nisam imao problema sa tim što sam tamo bez roditelja, znam da me čekaju kod kuće – objašnjava Mladen koji je još uvek srednjoškolac.
- Za takmičenje se ne spremaju ciljano
- Upisao bih master u inostranstvu i za 10 godina se vratio u Srbiju
- Najgore mi idu fizika i hemija, imam i loše ocene
- Kao dete želeo sam da pravim igrice
Mladi genijalci, a među njima i Mladen, ističu da se za takmičenja i ne spremaju ciljano, već vole da vežbaju i to rade iz čiste ljubavi. Međutim, ima momenata kada Mladen odustaje od informtike.
-Većina takmičara, a i ja lično, spremamo se generalno za informatiku, ne spremamo se za neko konkretno takmičenje, pripreme traju cele godine. Pojačavaju se pred takmičenje, ali to je ipak vežbanje iz ljubavi, a ne zbog samih rezultata. Desi se da mi dosadi informatika, kada puno radim, nedelju-dve zaredom i onda isto toliko ne radim ništa. Tada se bavim nekim sportom, volim penjanje, da izlazim. Nađem vremena, jer sve je stvar prioriteta i organizacije – priča Mladen za naš portal. Kako vidi sebe za 10 godina
Kada je reč o planovima za budućnost, olimpijac nam je otkrio na šta je u potpunosti fokusiran i gde bi želeo da bude za deset godina.
– Za sada planiram da se fokusiram na takmičenja, a onda mi je cilj da upišem fakultet, Matematički ili Računarski, video bih šta mi više odgovara. Posle bih upisao neki master u inostranstvu, ali želeo bih da se vratim i živim u Srbiji za nekih deset godina. Ne znam tačno čime bih se bavio, ali voleo bih da mogu da pomognem državi – rekao je on za naš portal.
Ono što nas je posebno iznenadilo jeste to što je Mladen šaljivo otkrio da i oni kao genijalni imaju neke lošije ocene u školi, kao i svaka druga deca imaju loše momente u školi.
-Imam i loše ocene u školi, relativno loše. Najgore mi idu fizika i hemija, jer to su ti prioriteti, odlučio sam se za matematiku i informatiku, a ovo je zaostalo. Ipak, sa roditeljima imam dogovor da održavam odličan uspeh i da sam određujem svoje vreme, pa zato i imam malo lošije ocene iz tih predmeta. U mentorskom sam odeljenju u Matematičkoj gimnaziji, koje se smatra takmičarskim odeljenjem, što znači da svi često izostajemo sa nastave i to je problem za profesore. Kada dođe sezona takmičenja, dešava se da i deset ljudi ne bude u školi, često deluje da nas je malo, a ima nas dvadeset dvoje – objasnio je Mladen.
Foto: Srbija DanasOni su mu omiljeni protivnici
Mladen navodi da je oduvek želeo da se takmiči, a omiljeni protivnicu su mu Rusi. Svim svojim vršnjacima, poručio je i da od malena imaju težnje i da ih uz pomoć svoji nastavnika i profesora ostvare.
-Među najdražim takmičenjima mi je masters u Rumuniji iz informatike, ali naravno najdraža mi je Međunarodna olimpijada iz informatike, jer je to svetski kup iznad kojeg nema većeg takmičenja. Volim i Moskovsku otvorenu olimpijadu, jer je tu neverovatna konkurencija i čast je takmičiti se protiv tih ljudi. Moja takmičarska iskustva su počela prvobitno mojom željom, takmičio sam se i pre dolaska u gimnaziju, a profesori su tu da nas usmere i nauče. Pre gimnazije sam podjednako bio zainteresovan za informatiku, kao i sada, ali tada nisam baš imao uslove da toliko napredujem kao u gimnaziji. Teško bih uspeo bez profesora. Oduvek sam voleo matematiku, onda sam želeo da pravim igrice kad sam bio dete i tako je počelo, onda je bilo hajde da naučim da programiram, pa hajde na takmičenje i onda se rodila još veća ljubav – rekao je Mladen. Kako se prepoznaje talenat
Profesorka Jelena Hadži Purić, koja je i Mladenov mentor, otkrila nam je kako prepoznaje talente među svojim učenicima već u prvoj godini gimnazije i na koji način ih priprema za takmičarski život.12 nepobedivih Rusa
Nije to jednostavno, oprobali smo se sada sa “top fajv” timovima sa po 12 učesnika, što znači da se borite protiv 12 Rusa koji su nepobedivi, takođe i sa Kinezima. Izazov je sve to, ali hvala Bogu, Srbija je zemlja ogromnih resursa. Privilegija je poznavati ljude kao što je Mladen, a na sreću, njega ćemo moći i da “kloniramo”, imamo mladića koji je od njega mlađi od njega tri godine, deluje da će on biti “novi Mladen”
-Volela bih da svake godine kada počnem da predajem u prvoj godini Matematičke gimnazije u razredu od 22 učenika, njih 21 bude zainteresovan za informatiku, ali to nije slučaj. Svake godine kada dobijem novi razred, njih četvoro ima informaciju o tome šta je takmičarsko programiranje i koliko je to izazovno, a ostalih 17 je nažalost prošlo u osnovnoj školi samo kroz to da je informatika samo definicija, šta je datoteka, operativni sistem i uglavnom beže od toga. Zbog toga mi treba jedno šest mecesi truda i objašnjavanja zašto je kul da naučiš takmičarsko programiranje, a onda im navodim primere dobre prakse iz Gugla i Fejsbuka, primere mojih studenata i đaka koji sada rade za Instagram i onda im dati motiv i vetar u leđa i gotova je prva godina. Sledeće godine ih pripremam da mogu da ih vodim na masters u Bukureštu, koji je kao Sinsinati za Đokovića, to je drugačiji koncept takmičenja, ali nešto što želiš da osvojiš jer su zadaci veoma izazovni – rekla je profesorka Jelena i dodala:
– Prvo kad ih odvedem na masters bude i razočarenja i onda ja treba da kao dobar lajf kouč kažem da to nije kraj, zato uvek moram da vodim ekipu u kojoj će troje da podbaci, a jedan da izvuče ekipu. Ako cela ekipa podbaci, sledeće godine niko neće želeti da ide i da se sprema. Nije to jednostavno, oprobali smo se sada sa “top fajv” timovima sa po 12 učesnika, što znači da se borite protiv 12 Rusa koji su nepobedivi, takođe i sa Kinezima. Izazov je sve to, ali hvala Bogu, Srbija je zemlja ogromnih resursa. Privilegija je poznavati ljude kao što je Mladen, a na sreću, njega ćemo moći i da “kloniramo”, imamo mladića koji je od njega mlađi od njega tri godine, deluje da će on biti “novi Mladen” – objasnila je ona.
Mladen Puzić i Jelena Hadži PurićFoto: Srbija DanasProfesorka Jelena o Mladenu
Profesorka Jelena koja i najviše vremena provodi sa Mladenom za naš portal je objasnila kako svog učenika bodri i šta se dešavalo na njihovim putovanjima, kao i kako to izgleda kada se Mladen umori.
-Kada sam 2016. godine krenula sa Mladenom na takmičenje rekla sam mu da je najvažnije da se dobro družimo, da lepo predstavimo zemlju, najvažnije da ti daš svoj maksimum, a ali već 2019. godine to ne pričam Mladenu. Prvo takmičenje nam je bilo u Makedoniji, Balkanijada i Mladen je tada bio sjajan. Bio je prva godina, zadaci su bili glomazni, neprijatni, tako da je tada zaista pobedio samog sebe, kad se setim sad tog takmičenja. Čuvam i poruku koju mi je poslao, kada sam mu poslala da treba da idemo na masters ove godine, a to mu je bilo već otprilike sedmo međunarodno takmičenje, prilično je bio iscrpljen, ali mi je poslao rečenicu: Idemo profesorka po to zlato! I zlato je stiglo – rekla je profesorka.
Mladen i njegova velika podrška profesorka Jelena uputili su svim đacima i profesorima u Srbiji snažnu poruku i objasnili po čemu se naši genijalci razlikuju od svojih kolega u regionu i svetu.
– Trebalo bi da Matematička gimnazija bude paradigma obrazovanja, mi ne radimo sa njima samo ekskluzivne zadatke koje rade mladi Japanci ili Rusi, to može svaki profesor, da uzme rusku zbirku da je prevede i ponudi svojim đacima – mi razvijamo motiv.
– Trebalo bi da Matematička gimnazija bude paradigma obrazovanja, mi ne radimo sa njima samo ekskluzivne zadatke koje rade mladi Japanci ili Rusi, to može svaki profesor, da uzme rusku zbirku da je prevede i ponudi svojim đacima. Mi radimo na tome da razvijamo motiv kod njih da shvate da je takmičarsko programiranje dva stepenika ka Fejsbuku, sledeći stepenik je da upišu fakultet, a sledeći stepenik je da se ožene/udaju, tako da otvaramo takve teme i nijedna nije nevažna. Pre nego što odeš u Fejsbuk da radiš, ti moraš da budeš socijalno inteligentan, a da bi to bili treba da upišu fakultet, treba da prođu kroz određene dril ovde, ali naravno moraš i da imaš društveni život, moraš da nađeš sebi sličnog partnera, ne mora iz svoje branše, ali nekoga ko jednako želi neke stvari koje i oni žele. Otvaramo sve teme sa decom i srećna sam što, eto na primer kada smo bili u Hrvatskoj na razmeni ideja, kolege su mi rekle kako mu đaci dosta rade, ali nijedan od njih nema devojku, pa ni sam profesor, a naši su izuzeci, jer svi naši momci koje smo doveli imaju devojke, svi su ostvareni. Svi su oni mladići za ugled, radimo na tome da sa njima pričamo priče koje oni možda sa roditeljima ne dotaknu, jer ih roditelji motivišu da idu na takmičenja, a mi motivišemo i sve ostalo. Srećna sam što oni to prihvataju, što razvijaju društveni život i uvek im govorimo da se na takmičenjima moraju družiti sa volonterima i ostalim takmičarima – rekla je profesorka Hadži Purić.
Preuzeto: Srbija Danas
