Većina nas je doživela jaku žudnju za nezdravim namirnicama. Bilo da se radi o čokoladi, krofnama, slanim grickalicama ili testeninama – naše telo ih želi, ali jedenje te hrane ne prekida žudnju, zato što je ona znak nedostatka određenih minerala.
Problem sa nezdravim namirnicama je sledeći: ma koliko da ih pojedemo, njihovo jedenje ne okončava tu žudnju – često nam se jede još više. O čemu se tu radi? Da li nas naše telo vara? Pa, ne sasvim. U nauci se danas uglavnom razume da su te žudnje znaci da su našem telu potrebni određeni minerali koji se zaista mogu naći u nezdravim namirnicama – ali je ipak najbolje da ih dobijamo iz celovite, zdrave hrane. Zaista, jedino ako te minerale obezbedino iz prirodnih izvora u kojima su nutrijenti optimalno grupisani radi boljeg usvajanja, možemo se nadati da će ta žudnja za nezdravim prestati.
Najčešća i najprostranije je želja za čokoladom, pa zato ne treba da nas iznenadi što je ona povezana sa nutrijentom koji nedostaje ogromnom broju ljudi: magnezijumom. Zapravo, magnezijum se može nazvati i “mineralom opuštanja”, pošto su glavni simptomi njegovog nedostatka strepnja, razdražljivost, nesanica i visoki krvni pritisak. To je razlog što se ljudi koji imaju manjak magnezijuma, privremeno osećaju bolje nakon što pojedu štanglu čokolade: mala količina magnezijuma koju ona sadrži (sadržana u kakaou) ih opušta. Naravno, zato je mnogo je bolje koristiti crnu čokoladu, sa preko 70% kakaoa, koja se već može smatrati relativno kvalitetnim izvorom magnezijuma (obična čokolada to nije, jer sadrži manje od 40% kakaoa, uz dosta šećera, mleka i aditiva). Još bolji izvori magnezijuma su zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, semenke i mahunarke. Ako jedemo dovoljno ovih namirnica, verovatno je da će nam se manje jesti čokolada.
Druga najčešća vrsta hrane, koja je predmet žudnje je hrana sa mnogo šećera. To je najkomplikovaniji oblik žudnje, pošto ga može izazvati manjak bar pet nutrijenata: hrom (pomaže da se raguliše nivo šećera u krvi), ugljenik (jedan od elemenata od kojih se sastoje šećeri), fosfor (pomaže telu da proizvede energiju), sumpor (pomaže da se odstrane toksini) i triptofan (regulator proizvodnje serotonina, hormona koji smiruje). Zato je najbolji način da se okonča neprekidna žudnja za šećerom da poboljšate ishranu, obogatite je svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama i orašastim plodovima, što će pomoći da se nadoknadi većina minerala u vašem telu.
Žudnja za rafinisanim ugljenim hidratima, kao što su testenine i hleb, znak je manjka azota. Većina namirnica sadrži azot u organskom ili neorganskom obliku, ali su sveže voće i povrće njime posebno bogati.
Piše: Vanja
