Vest da je nekadašnja perjanica žutog pravosuđa, Slobodan Homen, organizator pljačke državnog ordenja, vratila je iz medijske ilegale na naslovne strane jednog od najvećih negativaca iz vremena vladavine zloglasnog DOS-a.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde za vreme vladavine Demokratske stranke, i istaknuti član nekadašnjeg ozloglašenog Otpora, našao se u centru skandala kakav nije viđen godinama u našoj zemlji.
Homen, koji je sada advokat, osumnjičen je kao jedan od glavnih aktera u pljački desnog krila Palate “Srbija”, iz koje je nestalo čak 43.000 komada državnog ordenja.
Tužilaštvo je, nakon opsežne istrage, izdalo nalog za njegovo hapšenje. Detalji istrage otkrivaju da je Homen, zajedno sa još devet osoba, isplanirao i izveo krađu na izuzetno sofisticiran način, koristeći svoje znanje i veze unutar pravosudnog sistema.
Incident je šokantan, a Homen inače ima zavidnu prošlost kao kolekcionar odlikovanja Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije. Iako je odbacio umešanost u počinjeno nedelo, to što je strastveni sakupljač odlikovanja baca sumnju na njega kao osobu koja je imala najveći motiv da učestvuje u ovakvoj operaciji. Osim patološke strasti ka masovnom sakupljanju ordena i odlikovanja, Homen je poznat kao osoba koja voli da zgrće materijalna sredstva, pa je i koristoljublje verovatno itekako prisutan motiv u ovom nepočinstvu.
Zbog krađe u koju je umešan, Tužilaštvo je dalo nalog da se za njim raspiše i poternica. Drski Homen je čak negirao da je u bekstvu i na poternici, iako je priznao da nije u Srbiji, obzirom na to da poslednjih godina živi u inoistranstvu. Homen se u trenutku objavljivanja detalja o pljački veka u Srbiji, nalazio u Dubaiju, što je sasvim prikladna lokacija za osobu koja je zgrnula ogromnu količinu novca dok je harala i bila na vlasti.
Otporaš zadužen za finansije, arhitekta uspostavljanja žutog sudstva u Srbiji i nemilosrdni progonitelj političkih protivnika
Slobodan Homen je diplomirao na Pravnom fakultetu, a zatim se doškolovavao na Harvardu, gde je završio John F. Kennedy School of Government Executive Network Program.
Krajem devedesetih bio je aktivan u Studentskoj inicijativi, organizaciji koja je proizašla iz Studentskog protesta 1996/1997. Homen je jedan od osnivača nekadašnjeg zloglasnog Otpora, čiji je cilj bio rušenje Slobodana Miloševića, ali i izvoz obojenih revolucija u sve zemlje koje su bile nepodobne interesima SAD. Homen je u Otporu bio zadužen za finansije, iako je po struci pravnik, a priča se da ni cent nije mogao da prođe mimo Homenovih prstiju, koji nisu nimalo bili odbojni na pare, koje su mahom stizale tada iz inostranstva, što na račune, što u kešu. Čak su njegovi najbliži saradnici često govorili da ima jako lepljive prste, kada je u pitanju vođenje računa o finansijama. U delovanju za Otpor nije bio naročito hrabar, pa je u nekoliko situacija, navode upućeni, rado ,,pevao o otporaškim saborcima” Miloševićevoj miliciji.
U periodu od 1996. do 2007. godine bavio se advokaturom, zatim je u hronično neuspešnoj Vladi Mirka Cvetkovića (2008-2012) bio državni sekretar u Ministarstvu pravde. U martu 2011. godine Vlada Srbije imenovala ga je za koordinatora za odnose sa javnošću.
Homen je bio član Glavnog odbora Demokratske stranke, a bio je i njen narodni poslanik u periodu 2012-2014. Februara 2014. godine napustio je Demokratsku stranku i prešao u Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića.
Glavni arhitekta žute tzv. reforme pravosuđa – stvorio hobotnicu koja i danas drma Srbijom
Ostao je upamćen kao siva eminencija ministarstva pravde u vreme dok je bio državni sekretar, smatra se arhitektom tadašnje žute tzv. reforme pravosuđa, a koja je bila seča našeg pravosudnog sistema i degradacija od koje naše sudstvo ni do dana današnjeg ne može da se oporavi. Zajedno sa tadašnjom ministarkom pravde Snežanom Malović vedrio je i oblačio, a posledice toga vidimo i danas, obzirom na to da gro našeg sudstva i dalje ćine tzv. žute sudije, koje još uvek štite bitne članove te žute hobotnice.
Homen je bio prepoznatljiv i po brutalno neprijateljskom odnosu prema tadašnjoj opoziciji i važio je za naročito arogantnu osobu dok je bio u pozicijama moći. Vidimo da ga drskost nije napustila ni nakon pada žutog kartela sa vlasti, što pokazuje njegovo učešće u bezobzirnoj pljački koja je uzdrmala Srbiju.
Nakon demonstracija posle kojih su napadnute prostorije Demokratske stranke, tačnije njena tadašnja centrala u Krunskoj, Homen je, besan što je postradala centrala tadašnjeg sedišta zla u Srbiji, izjavio da će odgovor države na to ,,biti jeziv”, valjda misleći da će se pravna država obračunati sa kršenjem zakona i vandalizmom. No, sada možemo da se zapitamo šta bi ,,pošteni” Homen rekao na aktuelnu situaciju povodom drske krađe u SIV-u i da li bi voleo da odgovor pravne države prema počiniocima ovog nedela, pa i prema njemu lično bude jeziv?
Homen nije izneo samo istorijski vredne predmete,nego i materijalne. Osim ordenja, pokradeno je i brojno drago kamenje, zlato, platina, belo zlato, dijamanti, smaragdi. Kao što vidimo, ozbiljan lopovluk je na delu, a na čelu tog lopovluka je bivši državni sekretar Ministarstva pravde, žuti Slobodan Homen.
Homenov pljačkaški model isti kao i Đilasov, u vreme žute gradske vlasti otimao za sebe najatraktivnije lokacije
Ovaj modus operandi – pokradi svoj narod dok si na funkciji, pa iznesi sve što si pokrao i beži preko, jeste model po kome je funkcionisala žuta ološ elita, kojoj je pripadao i Homen. To su uglavnom bili nekadašnji funkcioneri Demokratske stranke, koja se u međuvremenu raspala na bezbroj delova, ali svi ti žuti kombi derivati su deo istog mentalnog sklopa. Za vreme vladavine DS, Homen je vedrio i oblačio, otimao brojne atraktivne lokacije i to u vreme gradonačelnikovanja Dragana Đilasa, koji sa svojom grupom ljudi i organizacijom baštini slične poglede na svet kao Homen i koga i dan-danas štiti od odgovornosti za brojna nedela, upravo žuto sudstvo odnosno kartel, koji je stvorio Slobodan Homen.
Taj pravosudni kartel težak je kamen oko vrata današnje Srbije, a najodgovorniji za to upravo jeste Homen. Demokrate (samo na rečima, ne i na delima) su tada mislile da će vladati večno, a da će se u slučaju da izgube na izborima brzo vratiti na vlast i da će ih štititi hobotnica koju su oni formirali. Upravo zbog toga mnogi žuti lopovi nikada nisu odgovarali za organizovanu i sistematsku pljačku države Srbije i izdaju državnih interesa, jer vrana vrani oči ne vadi.
Homen je navikao da krši zakon i da vrši antidržavno delovanje još dok je bio opozicija i Otporaš, a kada je postao vlast dodatno se probahatio. Postavlja se pitanje kako je moguće da nekadašnji državni činovnik ima brojne luksuzne nekretnine, nekoliko vila, i to na najatraktivnijim i najskupljim lokacijama i u delovima grada kao što je Vračar. Homen ima pozamašno bogatstvo i na svoje ime formalno, a daleko više ima nelegalno stečene imovine koju je uspeo da sakrije od zvaničnog povezivanja sa sosptvenim imenom.
Slobodan Homen stoji i iza nesrećnog pokušaja isterivanja muzeja starih automobila, jer je bacio svoju halapljivu šapu na lokaciju na kojoj se taj muzej nalazio. Homenov otac Borivoje je takođe umešan u brojne malverzacije sa zemljištem i objektima i gradnjom na atraktivnim lokacijama. Otac i sin su gradili stambena zdanja na najluksuznijim lokacijama, poput Vračara, gde je kvadrat dostizao i 4.000 evra. Postavlja se pitanje porekla tog novca, a nema sumnje obzirom na to da se radi o pripadnicima zloglasnog žutog preduzeća, da je najveći deo tih sredstava prosto isisan iz državne kase i zloupotrebama preliven u privatne džepove.
Porodica Homen – klan koji je nastavio da deluje i nakon pada žute hobotnice sa vlasti
Slobodanova sestra Jelena, takođe je bila umešana u malverzacije, o čemu je pisala Pištaljka, a pare iz Fonda za razvoj je koristila za razvoj sopstvenog biznisa (dokazano za 360 hiljada evra). Ona je takođe bila uključena u sve biznis poduhvate Slobodana i Borivoja Homena.
Roditelji Slobodana Homena – Borivoje i Dušanka su u julu 2002. godine preko preduzeća Inova oštetili Beogradske elektrane za 2,25 miliona dinara (37.500 evra, po kursu od 60 dinara za evro), prilikom isporuke dvostruko povećavajući ponuđenu cenu regulatora nabavljenih van konkursa.
– Pretpostavljamo da je novac ili trošen za finansiranje Otpora, ili je podeljen sa nekim iz Beogradskih elektrana, a možda je sve otišlo i u njegovu firmu. U svakom slučaju, podnećemo krivičnu prijavu, za koju je predviđena kazna zatvora i do tri godine – izjavio je tada Bojan Stanojević iz Izvršnog odbora Skupštine grada, ali od krivične prijave nije bilo ništa. Spekulisalo se da je klan Homen bio povezan i sa nekim od najjačih regionalnih narkoklanova.
Da li je Homen saučesnik u čuvenoj pljački zlatare koja se desila 1992. godine
Posle pljačke Zlatare Majdanpek jula 1992. Voja Božilović, koji je izvršio upad, otišao je zvanično navodno u kuću svoga oca u Kalničkoj ulici i tamo sakrio plen. Nezvanično, kako tvrde dobro upućeni izvori u događaje iz tog vremena, on je otišao u stan svog kolege sa fakulteta, Slobodana Homena, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, samo nekoliko stotina metara od opljačkane zlatare.
Nakit je na čudan način pronađen, navodno, u kući Božilovićevog oca. U svojoj izjavi pred sudom Božilović je priznao izvršenje pljačke prodavnice Zlatare Majdanpek i tvrdio da je istog dana kada je uhapšen odveden u stan svoga oca gde je prisustvovao pretresu. Tom prilikom je pronađena samo jedna ručna bomba. Sledećeg dana je Božilović ponovo doveden u Kalničku, ali je ovoga puta bio u garaži, dok su inspektori iznenada, u već pretresenom stanu pronašli bombu, škorpion s prigušivačem i skoro četiri kilograma nakita.
Kako navode dobro obavešteni izvori, dan pre drugog pretresa u policiju je otišla Dušanka Subotić-Homen, advokat i tadašnji sindikalni funkcioner, inače majka Slobodana Homena, i predala torbe koje je Božilović ostavio u stanu njenog sina, a u kojima su se nalazili dokazi izvršenog krivičnog dela. Dušanka Homen je tvrdila da njen sin nije znao šta se u pomenutim torbama nalazi sve dok nije čuo razloge hapšenja svog prijatelja, kada je pomenute torbe otvorio i iste odmah predao policiji. Već tada uticajna porodica Homen smatrala je nepriličnim da se ime jednog njenog člana dovodi u vezu sa tako teškim zločinima, pa je preko svojih veza isposlovala da se dokazi podmetnu u stan u Kalničkoj i da iz sudskih spisa nestanu svi tragovi koji bi ukazivali na eventualnu umešanost Slobodana Homena.
Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa zaključio je na sednici od 22. juna 2009. godine da su Slobodan Homen i Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, prekršili član 6 Zakona o sprečavanju sukoba interesa, koji propisuje da je funkcioneru “zabranjeno da javnu funkciju koristi da bi uticanjem na odluku zakonodavne, izvršne ili sudske vlasti ostvario korist sebi ili drugom, stekao neko pravo ili pogodnost, zaključio pravni posao ili na bilo koji način interesno pogodovao sebi ili drugom”. Pre toga je Ćirić prosledio Ministarstvu pravde dopis u kome se traži da sudovi prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravnosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, a Homen je taj dopis poslao Vrhovnom sudu. Već sledećeg dana Republička vlada je usvojila zaključak kojim se ne prihvata preporuka Republičkog odbora za razrešenje pomenute dvojice.
Sramotno je da bivši visoki državni funkcioner spadne na ovako niske grane da bude upetljan u skandal i nepočinstvo epskih razmera. Posebno je tragično što je to neko ko je svojevremeno bio visoki funkcioner ministarstva pravde, i to ne bilo kakav visoki funkcioner, već onaj koji se u doba žutog režima kotirao kao siva eminencija tog minsitarstva i to čak i iznad resorne ministarke. Umesto da Homen bude primer drugima i oličenje pravne države, dotakao je dno. Dočekao je da se skriva od organa i završava na poternici.
No, znajući da je reč o osobi koja je bila važan šraf žute hobotnice i njene pravosudne hidre, nismo nimalo iznenađeni. Još smo manje iznenađeni ako imamo u vidu njegovu otporašku prošlost, a rekli bismo da što se grbo rodi vreme ne ispravi.
